Beograd: Gradonačelnici Beograda i Ljubljane potpisali sporazum o bratimljenju dva glavna grada
 |
Ova stranica je arhivirana i dalje izmene nisu preporučene.
Imate ispravke? Dodajte šablon {{izmena zaštićenog}} na stranici za razgovore zajedno sa Vašim tekstom, i ona će biti ukazana administratorima. Napominjemo mogućnost da korišćeni izvori više nisu dostupni na internetu. |
24. novembar 2010.
Beograd/ Srbija
Gradonačelnici Beograda i Ljubljane Dragan Đilas i Zoran Janković potpisali su danas u prestonici Slovenije sporazum o bratimljenju dva glavna grada. Sporazum je nastavak unapređenja dobrih odnosa između dva glavna grada, a prvi čovek Ljubljane tom prilikom predao je i pismo podrške kandidaturi Beograda za evropsku prestonicu kulture 2020. godine. Gradonačelnici Beograda i Ljubljane ponovili su da između dva glavna grada nema otvorenih pitanja i da će posle ovog sporazuma saradnja biti još čvršća, a pre svega u oblasti ekonomije i kulture. U prvoj sferi to bi praktično značilo da će još više slovenačkih firmi ulagati u Srbiju, a jedna od njih, „SCT”, već učestvuje u izgradnji najvećeg infrastrukturnog projekta u Beogradu – mosta na Adi Ciganliji. Podrška kandidaturi Beograda za evropsku prestonicu kulture 2020. godine, takođe, veoma je bitna. Kako je naglasio gradonačelnik Beograda, do tada bi naša zemlja trebalo da postane članica Evropske unije, ali je vrlo važno da znamo ko nas na putu ka Evropi podržava, što Slovenija svakako čini. Budući da Slovenija jeste članica EU, od nje Srbija ima i te kako šta da nauči, pa će razmena iskustva iz vremena pridruživanja ove zemlje uniji Beogradu biti od velike koristi. Sporazumom o bratimljenju gradonačelnici Beograda i Ljubljane saglasili su se da će se oba grada zalagati za dalje jačanje prijateljstva, unapređujući međusobnu saradnju u svim oblastima koje su od obostrane koristi i u nadležnosti oba grada, a koje su od interesa za građane. Glavni gradovi će razmenjivati informacije i iskustva, te podsticati stručnu saradnju u različitim oblastima delovanja i nadležnosti gradova, a pre svega u sledećim oblastima: upravljanje gradom i javnim službama, urbano planiranje i održivi razvoj grada, problematika životne sredine, saobraćaj, prerada otpada i zaštita prirode, obrazovanje, kultura i sport, saradnja između omladinskih i nevladinih organizacija, te evropska pitanja. Gradovi će u onim oblastima u kojima postoji naglašeni interes za međusobnu saradnju, periodično potpisivati dogovore o saradnji na pojedinim poljima i svake godine međusobno usaglašavati programe.