Beograd: Dokumentacioni centar beogradskog zavoda kulture najbolji u Srbiji
 |
Ova stranica je arhivirana i dalje izmene nisu preporučene.
Imate ispravke? Dodajte šablon {{izmena zaštićenog}} na stranici za razgovore zajedno sa Vašim tekstom, i ona će biti ukazana administratorima. Napominjemo mogućnost da korišćeni izvori više nisu dostupni na internetu. |
19. mart 2011.
Beograd/ Srbija
Na nedavno održanom sastanku direktora i dokumentarista Zavoda za zaštitu spomenika kulture sa teritirije Srbije, beogradski zavod ponovo je poneo prestižno priznanje najboljeg dokumentacionog centra u republici. Zajednička ocena učesnika skupa je da je naš zavod, pored sređenosti i brojnosti dokumenata, otišao i najdalje u njihovoj digitalizaciji, koja predstavlja jedan od prioritetnih programskih zadataka, istakla je rukovodilac Odseka za dokumentaciju te ustanove kulture Biljana Mišić. Ona je, za Beoinfo, podsetila da prvi skenirani dokumenti datiraju iz perioda bombardovanja Srbije, 1999. godine, kada se podigla svest o potrebi digitalizacije kao modela kvalitetne zaštite našeg kulturnog nasleđa u celini. – Proces masovne digitalizacije dokumenata počinje 2007. godine, kada su obuhvaćeni dosijei spomenika kulture, kao najbitnijeg segmenta ove dokumentacije. Posle toga se krenulo u postupak digitalizacije tehničke dokumentacije, koji se sastoji od 18.000 planova rađenih na paus papiru. Nakon toga sređena je dokumentacija fonda fototeke od 7.000 filmova i oko 250.000 kontakt kopija, kao i arhiviranje digitalnih fotografija u vidu CD-teke. Za sada je ostalo da se digitalizuje još trećina tehničke dokumentacije, kao i dokumentacija fondova konzervatorskih uslova i drugih dokumenta koja nisu striktno precizirana – navela je Mišićeva. Prema njenim rečima, digitalizacija obuhvata i svaki novi dokument, poput rešenja koje Zavod izdaje za objekte koji se nalaze u zonama zaštite i spomenike kulture. Takođe, novi uslovi, kako je navela, olakšavaju posao zbog svoje preglednosti i skraćuju vreme priprema određenih prezenzacija kulturnog nasleđa. – Kako bi još više usavršio i ubrzao postupak digitalizacije, Zavod je prošle godine kupio skener, koji ne bilo moguće nabaviti da u toku prethodne dve godine nismo imali značajnu podršku i razumevanje grada i Sekretarijata za kulturu – ukazala je Mišićeva. Zavod za zaštitu spomenika kulture Beograda odmah je po svom osnivanju, 1960. godine, kao strateški cilj zacrtao formiranje dokumentacije, koja je, po svim međunarodnim standardima, smeštena u depo u prostorijama te ustanove na Kalemegdanu.