Beograd: Dragan Đilas: Postignuto mnogo, predstoji još dosta posla
Ova stranica je arhivirana i dalje izmene nisu preporučene.
Imate ispravke? Dodajte šablon {{izmena zaštićenog}} na stranici za razgovore zajedno sa Vašim tekstom, i ona će biti ukazana administratorima. Napominjemo mogućnost da korišćeni izvori više nisu dostupni na internetu. |
20. avgust 2010.
Beograd/ Srbija
Kada smo pre dve godine obećali nove mostove, mnogi nam nisu verovali, a danas je vidljivo koliko daleko su ti projekti odmakli. Slično je bilo i kada smo rekli da ćemo za godinu i po dana napraviti 20 novih obdaništa, a uspeli smo. Nisu nam verovali da možemo da rekonstruišemo Bulevar kralja Aleksandra za šest meseci, jer se to nekada radilo godinama, ali smo pokazali da i to možemo. Zbog toga je danas Beograd najdinamičniji deo Srbije, a usuđujem se da kažem i čitavog regiona – rekao je gradonačelnik Dragan Đilas na današnjoj konferenciji za novinare u Starom dvoru, posvećenoj dvogodišnjici od formiranja nove gradske vlasti.
Sumirajući rezultate u protekle dve godine, gradonačelnik Đilas je istakao da je, uprkos globalnoj svetskoj krizi i činjenici da je gradski budžet realno manji za oko 250 miliona dinara, u Beogradu postignuto mnogo, ali da predstoji još mnogo posla. Samo za socijalna davanja iz gradskog budžeta u protekle dve godine izdvojeno je više od pet milijardi dinara, od čega ja za pomoć oko 46.000 trudnica i porodilja utrošeno oko milijardu dinara. Izgrađeno je 20 novih vrtića, a gradi se još njih pet.
U protekle dve godine izgrađene su četiri nove škole, 18 je rekonsturisano i sanirano. Izgrađena su i tri nova doma zdravlja, opremljena najsavremenijom zdravstvenom opremom. Grad je radio i na dva velika projekta stanogradnje – na korišćenje su predata 63 socijalna stana, izgrađeno je još 80, a konkursom je podeljeno i 1.000 socijalno-neprofitnih stanova koji se sukscesivno završavaju i useljavaju. Rekonstruisana je i proširena Savska ulica, novo ruho dobile su i Resavka i Požeška ulica, a privodi se kraju i obnova Bulevara kralja Aleksandra. Asfalt su po prvi put dobile 334 ulice, ukupne dužine 230 kilometara.
U Beogradu se posle 35 godina gradi jedan novi most, a u toku su i pripreme za početak gradnje mosta od Zemuna do Borče. Grad je izdvojio znatna sredstva za revitalizaciju „Beovoza”, koji bi u narednih nekoliko meseci trebalo da saobraća na svakih 15 minuta i postane važan deo gradskog javnog prevoza.
Sprovođenjem objedinjenih javnih nabavki grad je uštedeo oko 300 miliona dinara. Zbog novog načina rada, grad je za osam odsto imao veću uštedu nego 2008. godine.
Gradonačelnik Dragan Đilas zahvalio je koalicionim partnerima iz SPS-a, PUPS-a, G17 Plus, LDP-a, SPO-a i SDP-a što su prihvatili pravilo na kojem je i formirana gradska vlast, a to je da je Beograd iznad svih stranaka i svake politike. On je takođe zahvalio i strankama DSS, SNS i grupama građana, čiji predstavnici obavljaju vodeće funkcije u beogradskim opštinama Grocka, Zemun, Lazarevac, Mladenovac, Voždovac, koji su shvatili da uprkos stranačkim razlikama moraju raditi zajedno, u interesu građana.
– Dogovorili smo se da u ovom gradu ne biramo ljude na funkcije po tome što imaju člansku kartu neke od stranaka na vlasti nego po njihovim kvalitetima. Taj princip je doprineo da danas, posle dve godine, ja kao gradonačelnik mogu da kažem da sam zadovoljan onim što smo uradili, svestan toga da još mnogo stvari moramo da završimo. Kada smo pre dve godine formirali koaliciju, rekli smo: Ovo je Beograd, ovde nema visoke politike, moraćemo da radimo, pravimo obdaništa, škole, asfaltiramo ulice. Na toj politici smo se našli i do sada imamo dve mirne godine gradske vlasti, bez većih nesuglasica – istakao je Đilas.
On je dodao da je teško danas u Beogradu biti zadovoljan, pre svega zbog toga što se živi ekonomski slabije nego pre dve godine, jer je prosečna plata izražena u evrima manja za oko dvadeset odsto.
– Kada imate takvu situaciju, ljudi ne mogu da kažu da je dobro, ali važno je da primećuju da se u Beogradu nastavlja ono što je bilo i u prošloj vlasti, samo mnogo brže, intenzivnije, a u nekim stvarima i bolje. U jednoj velikoj anketi, u kojoj je učestvovalo 40 hiljada ljudi, skoro njih pedeset odsto je ovu gradsku vlast ocenilo četvrokom ili peticom, a još dvadest odsto dalo joj je dobru ocenu. Kada bi danas u Srbiji pitali građane da ocene bilo koju drugu vlast, osim da ocenjuju predsednika Srbije, verovatno bi teško našli da je još neki nivo vlasti ocenjen tako visokim ocenama. To nam je velika pohvala, ali i velika obaveza za sledeće dve godine – kazao je Đilas.
Gradonačelik je rekao da je kvalitet ove vlasti u tome što ne beži od problema i ne gura ih pod tepih.
– Nismo pobegli od problema izgradnje mostova, ni od toga da imamo skoro deset hiljada dece na listama čekanja, ni od raseljavanja nehigijenskih naselja, niti od nepopularne odluke da se poseku platani u Bulevaru kralja Aleksandra. Ova vlast nije populistička i ne donosi samo mere za koje će svi da se slože da su dobre. Lepo je kada damo pomoć ugroženim penzionerima, kada pomognemo trudnicama i porodiljama, kada decu iz socijalno ugroženih porodica pošaljemo besplatno na letovanje ili starijima od 65 godina omogućimo besplatan prevoz, ali bilo je i odluka za koje nisu svi rekli da su lepe. Kada smo rekli da uplatnice „Infostana” moraju da se plaćaju, kada smo ponovo uveli kontrolore u vozila gradskog prevoza ili povećali porez na imovinu, to nije svima prijalo, ali su te odluke bile neophodne kako bi grad nesmetano mogao da funkcioniše. Tako ćemo se ponašati i u naredne dve godine, ali ćemo se potruditi svaki put da građani znaju gde je potrošen svaki dinar – rekao je Đilas.
Prema rečima gradonačelnika, grad će i ubuduće podizati obdaništa i škole gde je to neophodno, nastaviti socijalni program za najugroženije i boriti se da Beograd opravda titulu grada budućnosti jugoistočne Evrope, koju je dobio dok je Nenad Bogdanović bio na njegovom čelu.
Gradonačelnik Đilas rekao je da gradska vlast ne sme da žmuri pred nasiljem i da će se boriti za veću bezbednost građana.
– Sramota je za Beograd da navijači iz Belgije juče nisu mogli da prošetaju našim gradom, već ih je policija držala zatvorene u hotelu. Siguran sam da bi 99,9 odsto građana ovog grada bili srećni da te goste vide kako šetaju ulicama i zato ne smemo dozvoliti da apsolutna manjina sprečava nekog da se u Beogradu oseća sigurno i bezbedno – istakao je Đilas.
Činjenicu da se u ovom gradu dogodio veliki porast novorođenih gradonačelnik smatra najpozitivnijim događajem u Beogradu u poslednje dve godine.
– Ako me pitate šta je to što se u Beogradu za ove dve godine dogodilo, a što me čini najsrećnijim, reći ću vam da je to činjenica da se u ovom gradu dogodio veliki porast novorođenih Beograđana i Beograđanki. Sa 15 hiljada, koliko se pre samo dve godine u Beogradu rađalo beba, sada smo došli do 18 hiljada novorođenih u jednoj godini. Sjajno je i to što će se u novembru ove godine roditi prva beba iz pokušaja vantelesne oplodnje, što predstavlja projekat koji smo takođe finansirali iz gradskog budžeta, a kasnije su naš primer sledili i ostali u Srbiji. Obavljeno je više od sto takvih pokušaja, a imamo već 50 trudnoća, to jest najmanje još 50 novih života. To je važnije od svih mostova i svih asfaltiranih ulica, i predstavlja nešto čime svi zajedno možemo da se ponosimo – rekao je Đilas.
Gradonačelnik je napravio i poređenje Beograda sa pojedinim evropskim gradovima.
– Pre nekoliko dana sam u jednim novinama pročitao prikaz o stanju saobraćaja u Berlinu i novinarsko poređenje sa Beogradom. Želim otvoreno da kažem da u Beogradu neće biti isto kao u Berlinu, pre svega zbog toga što je budžet našeg grada višestruko manji od Berlina, kao što su i plate naših građana nekoliko puta manje nego u Nemačkoj. Neke stvari imamo koje Berlin nikada neće imati i na to smo ponosni, ali se trenutno ne možemo porediti po ekonomskoj snazi. Kupili smo 30 novih tramvaja i 80 klimatizovanih trolejbusa, uskoro ćemo i 250 autobusa, ali se ne zavaravamo da u sledeće dve godine u Beogradu sve može biti kao u Berlinu. To smo obećali, to ćemo i završiti, ali nećemo postavljati kamen temeljac uoči sledećih izbora, jer ni metro, ni škole, ni obdaništa nisu stranačka priča već život. Voditi Beograd znači baviti se životom, a ne politikom – istakao je gradonačelnik Đilas.
Predsednik Skupštine grada Aleksandar Antić rekao je da je gradski parlament usvajanjem novog poslovnika o radu ubrzao donošenje važnih odluka i značajno povećao svoju efikasnost. Za dve godine održane su 24 sednice, na kojima je usvojeno više od 2.500 akata.
– Sve što smo uradili u protekle dve godine postigli smo kao tim i verujem da je to naš najveći uspeh. Posebno sam zadovoljan što smo ovaj sastav gradske vlasti napravili u politički teškom i kompleksnom vremenu. Ipak smo uspeli da napravimo sistem koji je u protekle dve godine uporno radio u interesu Beograda i Beograđana. Verujem da ćemo u drugoj polovini mandata i dalje davati najbolje što možemo od sebe za Beograd i Beograđane, da ćemo politikom cena usluga koje pružamo građanima uspeti da dodatno ne opteretimo već ionako tešku socijalnu situaciju naših građana, nastaviti sa merama socijalne politike koje će olakšati krizu i nastaviti sa razvojem grada ovako kako smo započeli – rekao je Antić.
Zamenik gradonačelnika Milan Krkobabić istakao je da je Gradska uprava u poslednje dve godine najveću pažnju poklanjala onima kojima je pomoć najpotrebnija, a to su stariji i najmlađi.
– Prvi princip koji je važio u ovoj oblasti je taj da pomoć mora da stigne kada je najpotrebnija, a drugi princip je da sredstva koja smo namenili ljudima kojima je pomoć potrebna moraju do njih i da stignu. Stara, dobro poznata činovnička logika da te pare posle mogu da se upotrebe i za nešto drugo kod ove gradske uprave ne može da prođe. Što se kapitalnih radova tiče, bilo u sferi socijalne politike ili infrastrukture, sve ono što košta jedan dinar mora da se plati jedan dinar ili makar osamdeset para, a ne jedan i po dinar, a to je nešto što ovu gradsku upravu izdvaja od svih prethodnih. Kada u ovoj sali neki novi ljudi budu prezentovali rezultate svog rada, nadam se da će bar neko od njih mandat Dragana Đilasa i njegovih saradnika uporediti sa onim što oni rade i reći: „Ti ljudi su uradili nešto dobro!” – rekao je zamenik gradonačelnika Milan Krkobabić.
– U protekle dve godine u Upravi grada Beograda vodilo nas je pravilo da ne postoji rečenica „Nisam nadležan”, bez obzira da li su u pitanju sekretari, članovi Gradskog veća ili predstavnici opština, istakao je Miroslav Čučković, član Gradskog veća.
– Bitno je bilo da se problem u gradu definiše, nađe konkretno rešenje i ono sprovede u delo. Nad Beogradom se u sledeće dve godine nadvija opasnost od velikog priliva stanovništva – u naš grad dnevno dolazi od 300 do 500 ljudi, zato što u Srbiji nema posla i loše se živi. Zato ćemo raditi velike infrastrukturne projekte i po Srbiji, kako bismo u najnerazvijenijim delovima zemlje stvorili uslove da ti stanovnici mogu tamo da žive i rade i da ne moraju da dolaze u Beograd. Sve što smo uradili moglo bi da se uruši ukoliko u naredne tri godine u Beograd dođe 300.000 do 400.000 stanovnika. Kao Beograđanin, osećam se potpuno sigurno jer sam apsolutno ubeđen da ne postoji problem koji ne možemo zajedno da rešimo – kazao je Miroslav Čučković.
Prema rečima Dejana Ranđića, šefa odborničke grupe Liberalno-demokratske partije u Skupštini grada, u prethodnom periodu urađeno je puno toga.
– Mislim da je trenutak da jedni drugima čestitamo na spremnosti sa kojom smo pre dve godine prevazišli razlike i sprečili da ovim gradom zavladaju oni koji su palili Beograd. Tada za Beograd nije bilo dovoljno samo izabrati gradonačelnika između Aleksandra Vučića i Dragana Đilasa, već je trebalo u ovaj grad uvesti neke nove principe. Možda je najbitniji princip da smo uspeli da ostavimo politku i da u gradsku upravu uvedemo ljude koji su dokazani profesionalci u svojoj oblasti i sposobni su da realizuju ono što je građanima potrebno, bez obzira na svoja stranačka opredeljenja. Nismo podlegli stranačkim kompromisima, čime smo mogli da razorimo sistem funkcionisanja grada. Pred nama je težak period zbog ekonomske krize u svetu i zemlji i možda će pre biti izgrađen beogradski metro nego koridor 10, koji je započet pre više desetina godina. Svi se trudimo da Beograd bude slika Srbije kakvu želimo da stvorimo u narednom periodu i zato ne treba da se osvrćemo na nadležnosti, već treba da rešavamo probleme građana. Pitanje bezbednosti je u Beogradu akutno – rekao je Dejan Ranđić.
Izvor
uredi- „Београд: Драган Ђилас: Постигнуто много, предстоји још доста посла” Град Београд, 20. август 2010. (srpski)