Beograd: Zamena drvoreda neophodna zbog bezbednosti

17. februar 2010.
Beograd/ Srbija

Lošem stanju drvoreda u Bulevaru kralja Aleksandra doprinele su dugogodišnje intervencije na popravci ulice, radikalno orezivanje tokom devedesetih i drugi faktori, koji su doveli do truljenja velikog broja stabala koje na prvi pogled nije uvek vidljivo, a može predstavljati veliku opasnost za ljude i imovinu, rekao je Radovan Draškić, direktor JKP „Zelenilo – Beograd” na današnjoj konferenciji za novinare u zgradi Gradske uprave.

Konferenciji su prisustvovali i Predrag Petrović, gradski sekretar za komunalne i stambene poslove, Marko Blagojević, direktor Agencije za investicije, Čedomir Marković, profesor Šumarskog fakulteta, i Anđelka Jevtović, predsednica Udruženja pejzažnih arhitekata Srbije. Radovan Draškić, direktor JKP „Zelenilo – Beograd”, rekao je da će umesto sukscesivne zamene, zbog racionalnosti, taj posao biti urađen u okviru rekonstrukcije celog bulevara.

– Stanje drvoreda u Bulevaru kralja Aleksandra tokom prethodnih godina analizirano je u dve stručne studije, od maksimalne petice oba puta ocenjen je sa 2,6, a vek trajanja procenjen na 10 godina. Uzimajući u obzir trenutno stanje drvoreda, nalaze dva elaborata koje su radili stručnjaci, kao i finansijske i organizacione razloge za tako obiman posao, a znajući da će u veoma bliskom vremenskom periodu ovaj posao ionako morati da bude urađen, doneli smo po našem mišljenju ispravnu i racionalnu odluku da to učinimo sada. Ako se mora, bolje je raditi odmah, da bi drvored što pre dostigao svoju punu funkcionalnost, nego odložiti za izvesno vreme, pa ponovo raditi istu stvar, jer leka za sadašnji drvored nema. Izvestan broj stabala ćemo pokušati da sačuvamo i produžimo im vek – rekao je Radovan Draškić.

Direktor „Zelenila” je stanje drvoreda u Bulevaru kralja Aleksandra uporedio sa onim u Bulevaru oslobođenja, gde nije bilo većih intervencija i koji je zbog toga zdraviji. Video-projekcijom prezentovano je stanje sadašnjeg drvoreda u bulevaru: istrulela stabla u krošnji, ali i donjem delu, korenju van trotoara, koje ugrožava stambene objekte, sa granama koje se naslanjaju na zidove zgrada i elektrovodove.

– Novi drvored imaće 160 stabala više od prethodnog, ukupno 591. Sadiće se stabla prečnika 10 centimetara i visine pet metara, koren će se nalaziti u specijalnom kasetnom sistemu, koji će ga sprečiti da dospe do podzemnih instalacija i očekujemo da bi njegova trajnost bila i više od 70 godina. Ako bismo ovaj posao radili sukcesivno, drvored bi bio godinama menjan, a rezultat isti. Logika je nalagala da se taj posao uradi odjednom, pri čemu naglašavam da rekonstrukcija bulevara nije razlog već samo povod za ono što je ionako moralo biti urađeno – rekao je Draškić.

Čedomir Marković, profesor Šumarskog fakulteta, kazao je da su rezultati elaborata objavljeni još 2008. godine.

– Mi smo obavili detaljnu analizu. Već u prvim pregledima stabala suočili smo se sa centralnom unutrašnjom truleži koja je bila „zaogrnuta” sa nekoliko centimetara kore, a na kojima su bile grane duge i po pet metara. Da bi se lečila trulež, morala bi da se smanji veličina stabala, pri čemu bi se dobile različite visine i nisko postavljene krošnje koje bi ometale kretanje ljudi i saobraćaja. Tada smo predložili sukcesivnu zamenu stabala u roku od 10 do15 godina, a u međuvremenu je načinjen projekat rekonstrukcije čitave ulice. „Zelenilo” je predložilo zamenu celog drvoreda odjednom i to je tehnički ispravno rešenje – rekao je profesor Marković.

Izvor

• „Београд: Замена дрвореда неопходна због безбедности” Град Београд, 17. фебруар 2010. (srpski)