Beograd: Koče Kapetana i Mišarska od jeseni ulice mirujućeg saobraćaja
U ulicama Koče Kapetana i Mišarskoj od jeseni će biti uveden režim takozvanog „mirujućeg saobraćaja”, rečeno je na današnjoj konferenciji za novinare u Sekretarijatu za saobraćaj. Ove dve ulice dobiće potpuno novo ruho, a prednost pri kretanju njima imaće pešaci i biciklisti, dok će automobili morati da se kreću veoma sporo.
– Ovo je samo jedan u nizu naših konkretnih pokušaja da rasteretimo centar grada od automobila. U Koče Kapetana i Mišarskoj automobili će ubuduće imati status gosta, dok će sve biti podređeno pešacima i biciklistima. Po ugledu na slične saobraćajnice u Evropi i svetu, ove dve ulice biće popločane, dobiće novo zelenilo, javne česme, parkovske klupe, a zadržaćemo i postojeći broj parking mesta. Ukoliko taj projekat zaživi, sličan režim biće uveden u još nekoliko ulica – rekao je Dragoljub Đakonović, seketar za saobraćaj.
Govoreći na temu održivog saobraćaja u Beogradu, Đakonović je kazao da je metro kao nezavisni šinski sistem jedini izlaz iz saobraćajnih gužvi koje u narednim godinama prete glavnom gradu.
– Mi stalno ponavljamo nameru da automobile „proteramo” iz centra grada, ali smo svesni da je to nemoguće dok građanima ne ponudimo alternativu, a to je jedino metro. Bez metroa, putovanja od kuće do posla za desetak godina produžiće se sa sadašnjih 60 na 100 minuta, a čitav grad će na sat vremena biti blokiran pre i posle radnog vremena. Izgradnjom metroa mogli bismo da uvedemo takse za ulazak kolima u centar grada, rešili bismo problem parkiranja, a gradsko jezgro oplemenili nekim drugim sadržajima – rekao je Đakonović.
Grad Beograd na 617 kilometara ulične mreže, 530 semaforizovanih raskrsnica i nekoliko hiljada ostalih, danas mora da obezbedi protočnost za oko 500 hiljada „svojih” i 200 hiljada vozila koja su u tranzitu. Od 617 kilometara ulica, čak 67 odsto je s jednom trakom u smeru, a 90 odsto vozila parkirano je na kolovozima i trotoarima. Prosečna brzina vozila u centralnoj zoni kreće se između 12 i 18 kilometara na sat, što znači da putovanja traju duplo duže nego što je to potrebno.
Najfrekventnija ulica u Beogradu je potez imeđu Brankove i Terazijskog tunela, gde za jedan sat prođe više hiljada automobila i oko 130 autobusa javnog gradskog prevoza. Najzagađenije ulice su Kneza Miloša, Bulevar kralja Aleksandra, Savska, Bulevar despota Stefana i Nušićeva.
Idući u susret novim ekološkim standardima, Beograd će narednih godina kupiti oko 100 gradskih autobusa na kompresovani gas.
– Problem zagađenosti mogao bi se rešiti većim korišćenjem energije dobijene iz obnovljivih izvora. Svuda u svetu država stimuliše korišćenje biodizela, bioetalnola i biogasa, dok je kod nas na tom polju vrlo malo učinjeno. Za one koji žele da pređu sa fosilnih na prirodna goriva, država bi morala da obezbedi povoljnije kredite i uvede niz drugih podsticajnih mera – rekao je Dejan Skala, profesor na Tehnološko-metalurškom fakultetu.
Pomoćnik gradskog sekretara za saobraćaj Dragan Vuković takođe se izjasnio u prilog korišćenja biogoriva i izneo niz primera kako se ovaj problem rešava u svetu. On je naveo da Italija i Holandija kupce automobila na elektropogon stimuliše sa tri, odnosno sedam hiljada evra. Novinarima su danas predstavljena i dva hibridna vozila japanskog proizvođača „Tojota”.