Beograd: Obeležen Međunarodni dan sećanja na žrtve holokausta

27. januar 2011.
Beograd/ Srbija

Predsednik Skupštine grada Beograda Aleksandar Antić i ministar rada i socijalne politike Rasim Ljajić položili su danas vence na Spomenik žrtvama genocida u Drugom svetskom ratu na Starom sajmištu, čime je u organizaciji Vlade Republike Srbije obeležen Međunarodni dan sećanja na žrtve holokausta. Antić je istakao da je ovaj dan prilika da odamo počast žrtvama nacističke okupacije i podsetimo se njihove patnje.

Želimo da pošaljemo poruku svetu da treba osnažiti borbu protiv rasističke mržnje koja je dovela do holokausta i da mi u Srbiji, u Beogradu, gradimo takav sistem vrednosti u kojem odnos prema antifašizmu zauzima posebno mesto. Zalažemo se za kontinuiranu medijsku kampanju usmerenu pre svega ka mladima, da putem medija i sistema obrazovanja, koji presudno oblikuju svest mladih ljudi, upoznamo naraštaje budućnosti sa svim posledicama velikog zla iz prošlosti. Odlučni smo da istrajemo u borbi protiv svakog vida diskriminacije, nipodaštavanja i ugrožavanja osnovnih ljudskih sloboda i prava. Danas s ponosom ističemo da u Srbiji i njenom glavnom gradu nema antisemitizma, kao ni rasne, verske i nacionalne netrpeljivosti – naglasio je Antić.

Prema rečima Rasima Ljajića, obeležavanje ovakvih datuma prilika je da se još jednom pošalje poruka da pripadnike mladih generacija treba da odgajamo u duhu nenasilja, razumevanja, pravdoljubivosti i poštovanja različitosti. – U obavezi smo prema svim nevinim žrtvama, prema prošlosti ali i budućnosti, kako bismo osigurali da se sramote holokausta više nikad i nigde ne ponove. Svaki zločin ima dva imena, žrtve i zločinca, i zato danas iskazujemo istinsko saosećanje sa nepojmljivim stradanjem šest miliona Jevreja, ali i osuđujemo zločinački nacistički sistem koji se zasnivao na perfidnim metodama progona, lišavanja slobode, torture i likvidacije. Ne postoji ništa strašnije od kolona ljudskih bića, koja su odlazila u tišini i bez otpora. Naša zemlja nije bila pošteđena strahota holokausta. Od 15.000 Jevreja koji su živeli u našoj zemlji pre aprila 1941. Godine, oko 90 odsto nije preživalo Drugi svetski rat, a već 1942. godine odavde je u Berlin poslat izveštaj da je Srbija zemlja u kojoj je rešen jevrejski i ciganski problem. Posle Estonije, Srbija je bila druga evropska okupirana teritorija koju su nacisti nazvali „očišćenom od Jevreja”. Zbog svega toga, Vlada Republike Srbije u više navrata iskazivala je posvećenost naše države obrazovanju, sećanju i istraživanju holokausta, smatrajući to svojom civilizacijskom, moralnom i ljudskom obavezom. Srbija je ponosna na svoju antifašističku tradiciju i doprinos u slamanju nacizma, a čuvanje uspomena na žrtve nije samo obaveza već i jedan od osnovnih preduslova stvaranja društva zasnovanog na poštovanju pojedinca, njegovih prava, sloboda i različitosti – kazao je Ljajić.

Međunarodni dan sećanja na žrtve holokausta 27. januar ustanovljen je 1. novembra 2005. rezolucijom Generalne skupštine Ujedinjenih nacija. Tog dana je sovjetska Crvena armija 1945. oslobodila konclogor Aušvic i susedni Birkenau, najveće stratište u istoriji čovečanstva gde je umoreno 1,5 milion ljudi, od toga milion Jevreja. U Drugom svetskom ratu stradalo je, pored ostalog, više od šest miliona nedužnih žrtava pripadnika jevrejskog naroda.

Izvor

• „Београд: Обележен Међународни дан сећања на жртве холокауста” Град Београд, 27. јануар 2011. (srpski)