Beograd: Obnova Pionirskog parka i drvoreda u Bulevaru kralja Aleksandra
Ova stranica je arhivirana i dalje izmene nisu preporučene.
Imate ispravke? Dodajte šablon {{izmena zaštićenog}} na stranici za razgovore zajedno sa Vašim tekstom, i ona će biti ukazana administratorima. Napominjemo mogućnost da korišćeni izvori više nisu dostupni na internetu. |
21. januar 2010.
Beograd/ Srbija
Ove godine pred JKP „Zelenilo – Beograd” su dva velika projekta – obnova Pionirskog parka i rekonstrukcija Bulevara kralja Aleksandra, gde je predviđena seča decenijski starog drvoreda, najavljuje Radovan Draškić, generalni direktor „Zelenila”.
– Planiramo da posečemo sva stabla u delu bulevara od Vukovog spomenika do Cvetkove pijace. To je šok za koji moramo pripremiti sugrađane i objasniti im zašto to činimo. Postoji nekoliko razloga, a prvi je taj da je drvored zbog starosti najosetljiviji u gradu. Pojedina stabla imaju i po devedeset godina. Drugi razlog je bezbednost. Kad pada sneg ili duva vetar, strepimo da neka grana ili drvo ne padne i povredi nekog ili uništi nečiju imovinu. Kada se ulica bude obnavljala, sigurno će se oštetiti i korenje, što će dodatno ugroziti opstanak starog i ugroženog drvoreda. Do sada smo pokušavali da mu obnovimo vek, pa smo svake godine do Vukovog spomenika orezivali sva stabla do samog račvanja. Takav drvored, međutim, nema ni estetsku ni ekološku funkciju. To bismo morali da radimo i sa gornjim delom, ali se praktično ne bi ništa poboljšalo. Kad se već sve radi i raskopava cela ulica, onda je to idealna prilika da posadimo nova stabla koja će u narednih pola veka biti drvored – kaže Draškić.
Sadnja novih stabala radiće se u saradnji sa Šumarskim fakultetom i Republičkim šumarskim institutom. Novi drvored biće savremeniji nego onaj u ulici Kralja Milana ili u Nemanjinoj jer će biti izgrađen i sistem za navodnjavanje. Na trotoarima će biti kasete koje će sprečavati da korenje dotiče instalacije, a predviđena je horizontalna i vertikalna zaštita sadnica. Stručnjaci sa Šumarskog fakulteta smatraju da je ovaj drvored trebalo poseći i ranije. Platani su napadnuti patogenim gljivama koje izazivaju centralnu trulež stabala, koja onda predstavljaju opasnost za građane i njihovu imovinu.
– Još se nismo u potpunosti opredelili šta ćemo posaditi, ali će to najverovatnije biti neki srednji lišćari, čije krošnje u svom svoj punom rastu neće doticati kontaktne mreže, zgrade, semafore i od kojih će stanari manje strahovati. Plan je da posečemo oko 400 stabala, a da posadimo više od 500. Ništa se neće izgubiti na kvalitetu, naprotiv. Možda će biti negodovanja Beograđana, ali na duže staze ipak mislim da će to biti dobitak za grad i građane – rekao je Draškić.
Govoreći o obnovi Pionirskog parka, direktor „Zelenila” podsetio je da je taj prostor zaštićen kao spomenik, a u njemu postoje stabla koja su prirodna dobra.
– Projekat je uradio Šumarski fakultet, a mi ćemo ga realizovati. Vrednost investicije je oko 100 miliona dinara. Akademski park je takođe predviđen za sanaciju, već su i sredstva izdvojena. On nije obična zelena površina, već je specifičan i pod dvostrukom je zaštitom, pa sav posao mora biti usaglašen sa Gradskim zavodom za zaštitu spomenika i Republičkim zavodom za zaštitu prirode – kazao je Radovan Draškić.