Beograd: Prihvatilište za odrasla i stara lica danonoćno zbrinjava beskućnike
 |
Ova stranica je arhivirana i dalje izmene nisu preporučene.
Imate ispravke? Dodajte šablon {{izmena zaštićenog}} na stranici za razgovore zajedno sa Vašim tekstom, i ona će biti ukazana administratorima. Napominjemo mogućnost da korišćeni izvori više nisu dostupni na internetu. |
31. oktobar 2010.
Beograd/ Srbija
Grad Beograd finansira redovno uređenje Prihvatilišta za odrasla i stara lica u Kumodraškoj ulici, a iz gradske kase izdvojena su sredstva za zamenu vodovodnih cevi, popravku ograde i krečenje celokupnog objekta. U Prihvatilištu trenutno boravi 130 ljudi, koji su na ovom mestu potražili spas od ulice i hladnoće. – Grad posebnu pažnju posvećuje najosetljivijim kategorijama našeg društva, a to su deca i stari i nemoćni. Za ove kategorije izdvajaju se značajna sredstva, a Prihvatilište je jedino utočište za ljude sa ulice, naročito u zimskom periodu kad se nađu u stanju hitne socijalne potrebe. Proširenje kapaciteta postojećeg objekta je neophodno i planirano, a u toku je rešavanje imovinsko pravnih problema, jer je zgrada u postupku legalizacije – rekao je za Beoinfo Vladan Đukić, gradski sekretar za socijalnu zaštitu.Osim smeštaja, besplatnih obroka i medicinske nege, zaposleni beskućnicima pomažu i u pribavljanju ličnih dokumenata, jer gotovo 90 odsto njih nema ličnu kartu. Pomaže im se i u ostvarivanju materijalne pomoći i trajnom zbrinjavanju u različite ustanove socijalne zaštite.– Danas primamo sva lica, bez obzira na njihovo psihičko stanje ili bolest. Pomoć traže alkoholičari, prostitutke, narkomani, materijalno i stambeno neobezbeđeni, ljudi napušteni od porodica, lica otpuštena iz kazneno-popravnih zavoda, a većina ih je do 45 godina starosti. Smeštaj je ograničen na šest meseci, ali niko ne ide odavde, a da mu prethodno nije pronađen trajni smeštaj. Međutim, ima i ih i koji se vraćaju na ulicu čim otopli, a takvih je do 20 odsto. Ovde moraju da poštuju kućni red, koji nalaže da nema alkohola, opijata, moraju redovno da se kupaju i uzajamno poštuju i upravo zbog toga nismo imali neku infekciju, tuču ili neki drugi incident – priča za Beoinfo Prvoslav Nikolić, zamenik direktora Prihvatilišta i dodaje da sa korisnicima svakodnevno rade defektolozi, psiholozi, medicinske sestre, negovateljice i higijeničarke. Defektolog Marija Vujičić, koja već 18 godina radi u ovoj ustanovi, objašnjava da im je najteži deo posla kada već odrasla deca dovedu oca ili majku do kapije i nikad se ne vrate po njih. Takvih je, kaže, sve više. Među njima je i Natalija, koja ima 53 godine i nedovoljnu penziju da preživi samostalno.– Beda je zaista velika, ali sam i dalje zdrava i prava i moram da se borim. Zahvalna sam ovim ljudima na smeštaju i hrani i oni su moja nova porodica. Ceo život sam provela u Beogradu, imam dva odrasla sina, ali su obojica otišla na svoju stranu – objašnjava nam Natalija. Među onima koji su ovde u više navrata pronalazili utočište je i 25-godišnji Petar, miljenik zaposlenih. Ostao je bez oca, a majka mu je takođe u domu. Tu je i Suzana, takođe njegova vršnjakinja. Nju su pre dve nedelje u Prihvatilište doveli roditelji. Sa rancem na leđima i slušalicom u ušima, Suzana čeka da njenu sudbinu razreše zaposleni u obrenovačkom Centru za socijalni rad. U Prihvatilištu se od decembra 2009. godine nalazi se i izvesna Hana Beriša, koja se još predstavlja i kao Mina ili Fetija. Ona se trenutno vodi kao NN lice, jer uprkos velikim naporima, zaposleni do sada nisu uspeli da je identifikuju. Žena ima između 40 i 45 godina, a tvrdi da je iz sela Klina na Kosovu.