Beograd: Četrdeseti kongres o grejanju, hlađenju i klimatizaciji
 |
Ova stranica je arhivirana i dalje izmene nisu preporučene.
Imate ispravke? Dodajte šablon {{izmena zaštićenog}} na stranici za razgovore zajedno sa Vašim tekstom, i ona će biti ukazana administratorima. Napominjemo mogućnost da korišćeni izvori više nisu dostupni na internetu. |
25. novembar 2009.
Beograd/ Srbija
Četrdeseti kongres energetičara o grejanju, hlađenju i klimatizaciji održaće se od od 2. do 4. decembra u „Sava centru”, rečeno je na današnjoj konferenciji za novinare u JKP „Beogradske elektrane”. Na najvećem godišnjem kongresu ove vrste u Evropi predavanja će držati stručnjaci iz 20 zemalja Evrope, Amerike i Azije, a njegov moto je „Održiva budućnost kroz dogradnju nasleđenog iz prošlosti”. Na skupu će, pored mnogih stručnih tema, biti reči i o potrošnji energije u zgradama, njihovoj energetskoj efikasnosti i sertifikaciji, zaštiti centralnih sistema za klimatizaciju i ventilaciju od virusa (uključujući i virus H1N1) i bakterija i o ulozi obnovljivih vidova energije u održivom razvoju. U okviru kongresa će, na 160 štandova, biti postavljena i izložba opreme i aparata koji štede energiju.
– U Srbiji se u drugoj polovini prošlog veka nije postavljalo pitanje energetskih rezervi, potrošnje, cena i emisija koje štete atmosferskom sloju, pa zgrade nisu građene u duhu takozvanog održivog razvoja i danas predstavljaju velike potrošače energije. Dok u svetu više od 40 odsto ukupno utrošene energije čini potrošnja u stambenim, javnim i poslovnim zgradama, kod nas je ovaj procenat znatno veći. Upravo iz tog razloga na kongresu će biti razmatrane najaktuelnije svetske teme, a to su gradnja objekata koji manje zavise od klasičnih izvora energije, energetsko unapređivanje starih zgrada i korišćenje obnovljivih izvora energije – rekao je profesor Branislav Todorović.
Više od 80 odsto stanova koje greje JKP „Beogradske elektrane” nalazi se u starim zgradama sa lošom izolacijom, a prozori i balkonska vrata su u očajnom stanju. Tako je godišnji nivo potrošnje u Beogradu oko 140 kilovat časova po kvadratnom metru, što je 100 odsto više nego u Evropi, dok u Srbiji ide i do 180 kilovat časova. Zato je oformljena komisija Ministarstva za zaštitu životne sredine i prostornog planiranja koja će uraditi pravilnik o sertifikaciji zgrada u Srbiji. Formiranje baze podataka o zgradama i njihovo evidentiranje je prvi stepenik u organizaciji smanjenja utroška energije, što je aktuelno u čitavom svetu. Smanjenje potrošnje energije u stambenim objektima dovešće i do otvaranja novih radnih mesta, budući da će izolaciju i nove prozore i vrata u zgradama postavljati preduzeća iz Srbije, najavio je Petar Vasiljević, pomoćnik generalnog direktora „Beogradskih elektrana”.
Na kongresu će se razmatrati i mogućnosti primene novih fluida za funkcionisanje rashladnih sistema koji nisu opasni po okolinu, kao i korišćenje centralnih sistema za klimatizaciju i ventilaciju i mere za sprečavanje nastanka i širenja bakterija i virusa kroz objekte kojima su ovi sistemi opremljeni. Stručnjaci će razgovarati i o „zelenim” i „nultim energetskim” zgradama, koje ne troše energiju, kao i o smanjenju korišćenja fosilnih goriva i upotrebi obnovljivih resursa. „Beogradske elektrane” su u protekle dve sezone korišćenjem biomase umesto uglja u atmosferu emitovale 5.000 tona ugljen-dioksida manje, a sumpor je potpuno eliminisan. Pored peleta i briketa, ovo preduzeće energiju proizvodi i korišćenjem geotermalnih voda, a razmatra se i upotreba solarne energije, istakao je Radmilo Savić, izvršni direktor „Beogradskih elektrana”.
Kongres ima poseban deo rezervisan za mlade inženjere, istraživače i studente koji dolaze sa tehničkih fakulteta, iz svih univerzitetskih centara Srbije.
Izvor
uredi- „Београд: Четрдесети конгрес о грејању, хлађењу и климатизацији” Град Београд, 25. новембар 2009. (srpski)