Vikivesti intervju: Amazonija - Neotkriveni svet koji nestaje

U veku u kojem živimo čovečanstvu nikada nije pruženo više pogodnosti nego u današnjici. Tehnološka i naučna revolucija dala nam je mogućnosti o kojima se nije ni moglo slutiti pre samo stotinak godina. Direktna komunikacija sa čovekom koji se nalazi na drugom kontinentu, put u svemir, slike udaljenih galaksija, odeća koja menja boju prema raspoloženju onoga ko je nosi i mnoge druge stvari koje su se nalazile samo u domenu mašte i u bajkama, a danas su stvarnost.

Površina amazonije pokazana na mapi severnog dela Južne Amerike.

Međutim i pored toga čovečanstvo nikad nije bilo ugroženije nego što je to danas. Ubrzano otapanje lednika preti potapanjem mnogih obala i ugrožavanje života miliona ljudi. Emisije štetnih gasova postale su toliko velike da su klimatske promene sve uočljivije. Već nekoliko godina između vlada nekih država vode se pregovori o načinu korišćenja pijaće vode koje je sve manje. Efekat staklene bašte danas je uzročnik mnogobrojnih suša i smrti usled vanrednih povišenja temperature.

Gotovo svi delovi sveta podložni su globalnim problemima današnjice. Među njim našao se i basen Amazonije; najveće šumsko prostranstvo sveta. Na oko 5,5 miliona kvadratnih kilometara površine (približno kao 60 % Evrope) nalaze se do sada nedirnuti biljni svet koje proizvode oko 40% zemaljskog kiseonika. Smešten u posedu devet država, svakodnevno se suočava sa trajnim smanjenjem šuma umesto kojih niču plodne njive i nova naselja. Indijanaca i životinja je sve manje, a lovokradica i drvoseča sve više. Poslednjih godina borci za očuvanje prirodne sredine pokušavali su na razne načine da zaustave smanjenje Amazonije. Neki su čak i oduzeli sebi živote kako bi skrenuli pažnju na posledice postupaka pojedinaca koji se brane ekonomskim i egzistencijalnim potrebama.

Nominacija u izboru za sedam svetskih čuda prirode podsetila je svet o problemima sa kojim se suočavamo zbog sopstvene nepažnje. Amazon je do finala u ovom izboru došao zahvaljujući glasovima nekoliko desetina miliona glasača iz čitavog sveta, a da li će uspeti da prikupi i toliki broj boraca za sopstveno očuvanje ostaje da vidimo u budućnosti.

O značaju Amazonije je sa apsolventom Geografskog fakulteta Univerziteta u Beogradu Ivanom Matejićem pričao novinar Vikinovosti Mile Kiš.

Vikinovosti Da li je značaj prašume potcenjen ili precenjen?

Ivan M. Značaj Amazonske prašume kao jedinstvenog hidrološko-biološkog rezervata je itekako potcenjen. Njeno očuvanje zavisi isključivo od samih ljudi, koji pak to svojim postupcima narušavaju. Nekontrolisanom sečom šuma oni narušavaju ekosistem i smanjuju biodiverzitet, što nadalje ima nesagledive posledice - prekida se lanac ishrane i dolazi do nestanaka određenih biljnih i životinjskih vrsta. Na ceni je samo drvna građa ali ne i flora i fauna. Ujedno, daljim uništavanjem i zagađivanjem vodotoka povećava se i efekat staklene bašte. Svake sekunde nestaje veliki broj jedinki zahvaljujući seči šuma i nekontrolisanom širenju plantaža. Dokle god se nešto ne učini, ovo velika potcenjenost Amazonije i njenog značaja mogla bi prerasti u ekološku katastrofu.

Vikinovosti Ekolozi i ostali borci za očuvanje Amazonskog basena na razne načine pokušavaju da skrenu pažnju javnosti na nekontrolisanu seču šuma. Jedan on najlukavijih dosetka bila je i vest o otkriću novog indijanskog plemena za koje se do sada nije znalo. Međutim, kasnije je utvrđeno da je reč o „dobronamernoj šali“ koja je trebala da predoči nestanak živog sveta Amazonije. Može li se sumnjati u postojanost neotkrivenih civilizacija.

Ivan M. Sumnja u postojanje neotkrivenih civilizacija je sasvim opravdana, s obzirom da su delovi prašume izuzetno gusti i neprohodni. Amazonija nije u potpunosti razotkrivena tako da postoje određene mogućnosti da u nekim, još ne posećenim delovima prašume boravi i neko pleme, za koje do sada nismo ni znali. Pre oko 500 godina u prašumi je živelo oko 10 miliona Indijanaca, danas ih je samo 200 hiljada, tako da je uticaj kolonizacije i ljudskog nemara tim pre očigledan. Samo od 1900. godine, evropski istraživači su uništili oko 90 plemena u Amazoniji. Po nekim procenama na svetu postoji oko 100 plemena koja još nisu otkrivena, a čak polovina od toga se nalazi u prašumama Perua i Brazila.

Vikinovosti Reka Amazon najveći vodeni sistem sveta ima veoma značajnu transportnu ulogu u lokalnoj sredini. Međutim u veku kada je čiste vode za piće sve manje, slatkovodni vodotok sa maksimalnih 360.000 m³/s protoka vode, sve češće se spominje kao jedan od glavnih izvorišta i rezervoara pijaće vode.

Ivan M. Reka Amazone jeste pored lednika najveći rezervoar pijaće vode, tačnije čini 1/5 svih rezervi na svetu. Sa dužinom od oko 6.400 km i površinom sliva od 7 miliona i 50 hiljada jasno je da je to prostranstvo zaista veliko. U Amazon se uliva čak 16 % svih reka na svetu, a za vreme poplava njen tok naraste za nekoliko metara. Svi ovi podaci ukazuju na njen višestruki značaj kao prirodnog izvora pijaće vode, što bi ljudi trebalo ozbiljnije da shvate i učine sve da se ovo jedinstveno prostranstvo očuva. Postoji nekoliko zagađivača Amazona, kao što su brodovi, seča šuma i česti požari, a svemu postoji jedan jedini i glavni krivac - nemar i nebriga čoveka.

Vikinovosti Kada se govori o amazonskoj fauni najjprepoznatljive životinje su anakonda i pirane. Kod biljaka to su stabla mahagonije. Zapravo, malo ko zna da u Amazoniji živi preko 2,5 milona životinjskih vrsta, nekoliko desetina hiljada različitih biljaka i drveća. I pored toga grupa naučnika veruje da je prašuma nedovoljno istraženja i da postoje opravdani razlozi u verovanje za pronalazak novih primerka biljaka i životinja.

Ivan M. Biodiverzitet Amazonije je ogroman u čiji prilog ide podatak da se na jednom hektaru može sresti 2.250 različitih vrsta biljaka. Interesantan je i podataka da u prašumi raste oko 3.000 vrsta voća od kojih se u spoljašnjem svetu zna za samo 200. Značaj biljaka je ogroman kako za biloge tako i za farmaceute, jer mnoge vrste imaju višestruka lekovita svojstva. Samo jedan procenat svih vrsta je dovoljno dobro proučen. Podaci za životinjske vrste su još impozantniji: U jednom parčetu prašume u Peruu, postoji više vrsta ptica nego u celim SAD, a broj vrsta riba u reci Amazon nadmašuje isti u celom Atlantskom okeanu. Na osnovu ovakvih pokazatelja jasno je da su opravdano verovati u pronalazak velikog broja biljaka i životinja za koje se do sada nije znalo. Primera radi, početkom meseca jula objavljeno da je u prašumama Brazila pronađena do sad neotkrivena vrsta patuljastog majmuna, nazvana po plemenu Mura, koje živi u toj oblasti, što predstavlja mali ali značaja korak u razotkrivanju amazonskih misterija. Samo od 2005. otkriveno je 15-20 novih vrsta životinja i biljaka.

Na mestu nekadašnjih amazonskih šuma danas se nalaze polja i naseljene parcele.

Vikinovosti Poslednjih godina svedoci smo povećanje svesti pojedinaca o globalnom zagrevanju i potrebi da se emisija štetnih gasova smanji. Klimatske promene pogodile su i Amazonski basen u čijim su delovima zabeležene najveće suše u poslednjih 100 godina. Nekontrolisana seća šuma ponajčešće u Brazilu uticala je na poremećaj biološke ravnoteže.

Ivan M. Eksperti za očuvanje prirode ukazuju na to da je spoj klimatskih promena i krčenja šuma uzročnik velikih požara u Amazoniji. Počevši od 2005. godine prašumu je zahvatio talas veliki suša koji preti da uništi biodiverzitet iste. Neki stručnjaci su predvideli da Amazonija može izdržati još 2-3 ovakve nepogode. Ovakvim tempom moguća je ubrzana transformacija u savanu ili pustinju, što bi imalo nesagledive posledice za klimu i ljude. Samo u periodu od 1990-2000. godine Amazonija je smanjena za oko 550 hiljada km², zahvaljujući seči šuma. Razlog uništavanja je potreba za plodnim zemljištem i ispašom za stoku. Svake godine nestane oko 22400 km² šume, a ovim tempom za dve decenije izgubićemo 40% njene površine. Proces deforestizacije u Brazilu je povezan sa ekonomskim napretkom zemlje, tako je u periodu 1988-1991. seća šuma bila u opadanju zbog lošije situacije u zemlji, dok se u razdoblju 1993-1998 beleži rapidan rast proizvodnje, a ujedno i uništavanja šuma u cilju stvaranja prostora za nove plantaže i polja.

Vikinovosti Sa jedne strane imamo lovokradice i drvoseče koji se bore za povećani priliv dividenda a sa druge borce za očuvanje, kako oni nazivaju, Pluća sveta. Borba je toliko uzela maha da se počelo razmišljati o nacionalizaciji određenog dela Amazonije koja bi postala međunarodna teritorija. Time je dovedeno u pitanje suverenitet i teritorijalni integritet nekoliko država.

Ivan M. Amazonija zapravo i opravdano nosi nadimak Pluća sveta jer se u njoj proizvodi preko 40% kiseonika u svetu. Samo pitanje nacionalizacije delova prašume datira još iz perioda pred sam kraj 1980-ih kada se povela debata između vlasti SAD i Brazila, da li je Amazonija vlasništvo pojedinih država ili svih nas na ovoj planeti. Takva stav izazvao je oštre reakcije sa obe strane. Naime, Brazilu pripada oko 60% cele oblasti, a i većina države leži u prašumi. Nacionalizacijom bi se apsolutno narušio teritorijalni integritet ove zemlje, što njene vlasti ne žele da dozvole. Da li bi formiranje međunarodne teritorije bio dobar ili loš potez teško je reći, ili bi bilo dovoljno povratiti svest ljudima u značaj Amazonije za sve nas koji živimo na ovoj planeti.

Izvor

uredi
 
Vikinovosti
Ovaj članak sadrži novinarstvo iz prve ruke napisano od strane urednika Vikinovosti. Pogledaj stranicu za razgovor za više detalja.