Više od dve decenije među američkom decom se povećava gojaznost


5. jul 2008.
Vašington/ SAD Isto važi i za decu u nekim delovima Evrope. I lekari u Kini, Latinskoj Americi, na Bliskom istoku, pa čak i u Africi, zabrinuti su zbog povećanja gojaznosti kod dece i tinejdžera. Ipak, u Sjedinjenim Državama izgleda da postoje neki nagoveštaji nade: izgleda da je dečja gojaznost dostigla granicu.

Američki Centri za kontrolu i prevenciju bolesti ustanovili su zastoj u pogledu porasta telesne težine dece. Oko trećina američke dece ima prekomernu težinu, dok je 16 odsto gojazno. Najnoviji izveštaj američke agencije pokazao je da nivo gojaznosti kod dece između 2 i 19 godina počinje da opada – barem za sada.

«To je period od preko 8 godina i to su dobre vesti».

Sintija Ogden je epidemiolog u američkom Centru za zdravstvenu statistiku. Ona i njene kolege analizirali su podatke od više od 8 hiljada dece i tinejdžera. Izveštaj je objavljen u časopisu Američkog medicinskog udruženja. Ustanovljeno je da se nivoi gojaznosti stabilizuju.

«To je bio slučaj kod dečaka i devojčica među belcima, Afroamerikancima i Amerikancima meksičkog porekla čak i kada smo izabrali različite nivoe indeksa telesne mase».

Ogden kaže da je potrebno još podataka kako bi se ustanovilo da li se radi o preokretu ili privremenoj pauzi u trendu ka gojaznosti. Mnogi stručnjaci nadaju se da su ovakvi podaci posledica napora roditelja, lekara i školskih vlasti ka podsticanju na više fizičke aktivnosti i poboljšanju navika u ishrani dece i tinejdžera. Ali, istina je da istraživači ne znaju zašto izgleda da se procenti gojaznosti smanjuju. I dalje postoje zdravstveni problemi za one koji imaju prekomernu težinu ili su gojazni. «Glavna zabrinutost za tinejdžere je ta, da ako imaš previše kilograma sada, verovatno ćeš biti gojazan kao odrastao». NARR: Pedijatri nalaze dijabetes i druge bolesti, koje su inače povezane sa gojaznošću u starijim godinama, i kod svojih mladih pacijenata. Zato, iako su procenti gojaznosti u opadanju kod tinejdžera i dece, njene tačne razmere tek treba utvrditi. Ipak, Sintija Ogden i ostali istraživači izražavaju oprezni optimizam.


Izvor

uredi