Da li postoji vremeplov

1. januar 2011.

Da li postoji vremeplov? Pitanje koje je svako sebi postavljao bar jednom, ako ne i više puta u životu. Naravno odgovor je uvek bio...NE! Tako je i meni bilo sve do novogodišnje noći 2011. godine. Posle toga više nisam bio siguran u odgovor, možda ipak postoji...

Zadnji dan decembra, Toronto je uveliko u „najluđem danu“ u godini, svi su nešto užurbani, jure da pozavršavaju šta još nisu. Neki čak nisu ni našli mesto gde će dočekati i provesti „najluđu noć“. Velika većina je ipak sebi obezbedila izabrano mesto u gradu. Jedan običan banket hol je bio moja destinacija. Ništa posebno, fensi, što bi rekli ovdašnji iseljenici iz domovine Srbije. Šta je potrebno za doček nove godine? Treba ti dobra hrana, dobra muzika i veselo društvo. To sam i ja očekivao od ovog dočeka, ništa više ili manje nego prethodnih godina.

Uh, kako sam se prevario. Dobro društvo sam imao, samo je trebalo raspoloženje da dođe. I došlo je! Došlo je u vidu Milenka Pavlova, koji je bio domaćin večeri. Počeo je sa svojim poznatim šarmom da razgaljuje i opušta goste. Napravio je profesionalni uvod u kasnije događaje i sve to uz muzičku pratnju „G Sole benda“, šta taj orkestar sve svira...

Posle niza Milenkovih šala i salvi smeha u jednom trenutku u sali je nekako nastao mir i začuo se svima nam poznati predivan glas. Merima Njegomir. Prva pesma je protekla uz tišinu i neki čudan mir publike i na kraju uvodne pesme se prolomio gromki aplauz. Ovo se doživljava jednom u životu, Merima se nije dala i nastavila sa drugom pesmom, pa trećom, četvrtom, ne prekidajući biserni niz koji je vezla. Publika se pridružila u pesmi i igri koju je Merima vodila kroz vreme i krajeve naše daleke domovine i budila uspomene koje su negde duboko u nama, samo ih je neko trebao taknuti. Kroz pesme Merima je vraćala uspomene i vodila nas iz Vojvodine u Šumadiju, iz Šumadije u Makedoniju, pa u Bosnu, Rusiju, Meksiko, pesma za pesmom sve jedna bolja od druge. Stvorio se jedan zamišljeni balon oko sale i više nisi imao osećaj da si u Kanadi, putovao si sa pesmama i želeo si da nikada ne prestane ovo putovanje.

Nova godina je stigla sa Meriminim pesmama i Milenkovim dosetkama između blokova pesama. Nismo se čestito ni ispozdravljali a eto stigao je „fajront“, zatvaramo. Među zadnjim gostima nevoljno smo počeli da se razilazimo i razmišljamo šta ćemo reći svojim prijateljima kada budemo razmenjivali utiske sa dočeka, gde smo bili i šta smo radili. Da li smo bili u Srbiji ili Kanadi? Nismo ustvari bili ni tamo ni 'vamo. Bili smo sa Merimom i Milenkom u nekom bezvremenskom prostoru i obišli pola sveta i daleku nam domovinu. Vidite, teleportacija i vremeplov ipak postoje.

Vrativši se u stvarnost, malo sam porazgovarao sa Milenkom Pavlovom koji je najavio novu turneju po Kanadi u februaru i rekao da ovog momenta u Beogradu radi na snimanju Bele lađe, sa Milanom Lanetom Gutovićem, a nove trenutke sa Milenkom i Merimom će gosti imati šanse da provedu već prvog januara. Drugog januara Merima će gostovati u Nijagari, osmog u Vindzoru a petnaestog u Otavi.