Druga runda razgovora o statusu Kosova
Ova stranica je arhivirana i dalje izmene nisu preporučene.
Imate ispravke? Dodajte šablon {{izmena zaštićenog}} na stranici za razgovore zajedno sa Vašim tekstom, i ona će biti ukazana administratorima. Napominjemo mogućnost da korišćeni izvori više nisu dostupni na internetu. |
Druga runda razgovora srpske i albanske delegacije o decentralizaciji Kosova i Metohije u Beču u petak nije završena nikakvim finalnim dogovorima, ali utisak je Leona Kojena člana našeg tima i savetnika predsednika Srbije Borisa Tadića, da je srpski koncept decentralizacije - usvojen. - Na sledećem sastanku u Beču još će se videti da li će albanska strana prihvatiti zaključke koje je Albert Roan, zamenik Martija Ahtisarija, izneo na kraju sastanka ili će se možda u Prištini, u međuvremenu, odlučiti da se njihova delegacija vrati svom konceptu decentralizacije. Izuzev teme formiranja novih opština, praktično smo zaokružili raspravu o decentralizaciji. I o proširenim ovlašćenjima srpskih opština, i o njihovoj horizontalnoj povezanosti, i o direktnim vezama sa Beogradom.
Koji argument je iznosila albanska strana kada se protivila direktnim vezama Beograda i srpskih opština?
- Rekli su da smatraju da neće biti dovoljno transparentno na koji način mi pomažemo opštine i da zbog toga traže da sve ide preko prištinskih ministarstava. Odgovorili smo da nema razloga da ne bude transparentnosti, a da isto tako i srpska zajednica sumnja u transparentnost kosovskih institucija. Suština našeg zahteva je da Beograd opštinama na Kosmetu direktno šalje novčanu i tehničku pomoć, kadrove, profesore fakulteta.... Sve ono što im bude potrebno. I to za šest oblasti: obrazovanje, kulturu, zdravstvo, socijalnu politiku, zaštitu kulturnih spomenika, crkvu i verska pitanja.
Ta pomoć bila bi funkcionalno motivisana, vezana za konkretne probleme. Na koji način bi se obezbedila tolika sredstva?
- Naš predlog je da se za ovu namenu u Beogradu napravi fond u koji će se slivati sredstva i odatle slati koliko treba za dopunu budžeta određene srpske opštine.
I naš predlog horizontalnog povezivanja srpskih opština albanska strana je kritikovala?
- Mi smo predložili formiranje niza međuopštinskih odbora - za zdravstvo, socijalu... Druga strana je na to uzvratila da bi ti odbori imali političku osnovu, da će voditi politiku i da je sve to uvod u podelu Kosova. Naše obrazloženje je bilo da se ne radi o tome, jer bi u odborima bili stručnjaci za pojedine oblasti. Dakle, lekari u odboru za zdravstvo. Uz ove odbore, naš zahtev je i da postoji međuopštinski savet u kome bi bili predsednici srpskih opština i predstavnici pravoslavne crkve. Taj savet bio bi integrativno telo, koje bi, ako zatreba, i politički delovalo, zastupajući srpske interese.
Od prošlih razgovora u Beču, kada je tema bila proširivanje nadležnosti srpskih opština, ostalo je nerazrešeno pitanje sudstva i policije...
- I sada smo govorili o tome. Naša delegacija ostala je pri stavu da Srbi sa Kosmeta treba sami da biraju sudije opštinskih sudova. A pomenuto je da, možda, ne bi bila loša ideja da za Srbe postoji i viši, okružni sud, u kome bi bile i srpske sudije, ali i prištinske, međunarodne. Kada je reč o policiji predočio sam da ohridski model ovde nije prikladan jer su okolnosti drugačije. Ne radi se, kao u Makedoniji, o pobunjenoj manjini, već o krajnje ugroženoj manjini koja nema poverenja prema kosovskim institucijama. Hoćemo proširena ovlašćenja srpskih opština, jer je to potreba svakodnevnog života ljudi koji tamo žive.
Izvor
uredi- „Dobili smo drugu rundu” Вечерње Новости, 18 март 2006. (srpski)