Etnički sukobi u Sinđijangu



6. jul 2009.

Urumći / Sinćijang / Peking / Kina (Bi-Bi-Si / Rojters / RTS) Tokom jučerašnjeg dana poginulo je najmanje 140 ljudi u etničkim sukobima na severu Kine. Do nemira je došlo nakon izveštaja da je u tuči između Ujgura i Hana poginula dvojićce Ujgura.

Kineske vlasti saopšitel su da je u nemirima na severozapadu zemlje poginulo najmanje 140 ljudi dok je više stotina zadobilo lakše i teže povrede. Nemiri su se dogodili u Sinćijangu, pretežno muslimanskom autonomnoj pokrajini gde su se sukobili pripadnici Ujgura i Hana. Kao razlog nemira navodi se izveštaj prema kojem je u ranijem periodu poginulo dvojica Ujgura u sukobu sa pripadnicima većinske kineske nacije Han. Nezadovoljni reagovanjem Vlade, Ujguri su organizovali demostracije na kojima je prema proceni vlade bilo između 300 i 500 učesnika, dok organizatori saopštavaju da je reč od oko 3000 demostranata.

Kineski mediji prenose informacije da su Ujgari, nauružani, mahom, noževima, drvenim palicama i kamenicama demolirali i potpuno uništili skoro 200 autobusa, preko 10 taksi vozila i dva policijska automobila. Tom prilikom demolirano je i preko 200 prodavnica i 14 kuća. Više od 800 ljudi je povređeno. Kineske televizije emituju snimke na kojima se vide ranjene osobe i demolirana okolina.

Prema rečima dopisnika Bi-Bi-Si-ja iz Kine, ukoliko vlast potvrdi informaciju da je više od 140 ljudi poginulo, ovi sukobi biće najkrvaviji još od Trga Tjenamena iz 1989.

Iako do sada nije poznato kako su se demostracije pretvorile u nered, prema rečima očevidaca, do sukoba je došlo kada su demostranti odbili da se raziđu.

Prema rečima proteranog lidera Ujgara, policija je otvorila vatru na protestante.

Etnički sukobi

uredi

Sinđijang je najveća autonomna pokrajina Kine. Prostire se na gotovo 1/6 njene ukupne površine. Pretežno je muslimanska regija u kojoj živi oko 8,3 miliona Ujgura, čiji je jezik najbliži turskom, a sebe smatraju kulturno i etnični bliskim narodima u centralnoj Aziji.

Početkom 20. veka Ujguri su nakratko proglasili nezavisnost u regionu gde danas žive, ali je provincija pod suverenitetom Narodne Republike Kine od 1949. godine, koja je smatra autonomnim regionom, poput Tibeta.

Han Kinezi su do 1949. činili samo 6% populacije Sinđijang, a danas oko 40%. Kritičari tvrde da su vlasti u Pekingu planirano doseljavali Han Kineze u tu pokrajinu kako bi smanjili uticaj Ujgura.

Profesor moderne istorije na britanskom Univerzitetu Daram i autor knjige „Sinđang - kineski muslimanski daleki severozpad“ Majkl Dilon za Bi-Bi-Si objašnjava da je stanje u Sinđangu slično odnosima Tibeta i kineske vlasti. On je za Bi-Bi-Si izjavio

Ukupan broj stanovnika je između šesnaest i sedamnaest miliona, od čega nekih osam miliona čine etnički Ujguri, za koje se može reći da su starosedelačko stanovništvo. Iako je na tom području oduvek bilo kineskog Han stanovništva, sredinom prošlog veka vlasti su podstakle njihovo masovno naseljavanje. To je dovelo do nezadovoljstvo Ujgura, koji smatraju da su diskriminisani, da ne dobijaju poslove, koje im otimaju Han Kinezi. Etničke tenzije na tom području su zato veoma snažne. Demonstracija ovih razmera nije bilo dvadeset godina. U vreme kada su 1989. godine ugušeni protesti na Tjenamenu, slične demonstracije održavane su u Sinđangu zbog narušavanja prava muslimanskih Ujgura. Tokom devedesetih protesti su nastavljeni širom Sinđanga, ali ih nije bilo u glavnom gradu Urumćiju. Vrlo je neobično što su sada tamo izbili, jer je to grad u kojem dominira kinesko Han stanovništvo, u njemu se nalazi veliki vojni garnizon i jake policijske snage. Osim što teritorija pokrajine nije beznačajna - tri puta je veća od Francuske -- bogata je mineralima, naftom i prirodnim gasom, a ima i strateški značaj jer se nalazi na granici između Kine i centralne Azije, što je postalo posebno važno posle pada Sovjetskog saveza. Ali postoje i ideološki i patriotski razlozi. Kinezi smatraju da imaju puno pravo na Sinđang koji je, kako smatraju, oduvek bio deo Kine, što nije sasvim čvrst argument.

—Majkl Dilon

Izvori

uredi