Ivo Andić u Kragujevcu - Noć u kafani Titanik
 |
Ova stranica je arhivirana i dalje izmene nisu preporučene.
Imate ispravke? Dodajte šablon {{izmena zaštićenog}} na stranici za razgovore zajedno sa Vašim tekstom, i ona će biti ukazana administratorima. Napominjemo mogućnost da korišćeni izvori više nisu dostupni na internetu. |
Kragujevac / Srbija (www.joakimvujic.com) 10. decembra 2011. godine u 20:00 časova na Sceni Joakim Vujić Knjaževsko-srpskog teatra premijerno će biti izvedena predstava Noć u kafani Titanik. Autor teksta i reditelj je Nebojša Bradić koji je tekst napisao po pričama Ive Andrića. Reprize predstave su na repertoaru Teatra 11. i 15. decembra u 20:00 časova na Sceni Joakim Vujić. Predstava Noć u kafani Titanik će svoje premijere imati 14. decembra u Kruševcu i 16. decembra u Užicu.
U godini Ive Andrića, kada obeležavamo 50 godina od dobijanja Nobelove nagrade Ive Andrića i 120 godina rođenja najznačajnijeg autora sa prostora jugoistočne Evrope, akcenat stavljamo na nova dela nastala na osnovu Andrićevih dela, tj. javnost dobija priliku da kroz nove radove sagleda značaj Andrićevog dela – tj, dobija priliku da diskutuje da li je, koliko je i kako je Andrić značajan za Srbiju XXI veka. Delo Ive Andrića još uvek čeka na svoje prave trenutke na pozorišnoj sceni. Andrićeva proza ima dramske elemente koje je moguće preneti na pozornicu i tako otkriti njene nepoznate dimenzije. U tom pogledu delo Ive Andrića predstavlja trajan izazov za nova dramaturška oblikovanja i scenske interpretacije. Posle uspešne dramatizacije i inscenacije Proklete avlije reditelj Nebojša Bradić dramaturško-rediteljski obrađuje Andrićevu pripovetku Bife Titanik, koja kroz atmosferu predratnog i ratnog Sarajeva nudi originalan pristup u tretiranju arhetipskog odnosa prognitelj – žrtva. Produkcijom Noć u kafani Titanik delo Ive Andrića tretiramo kao univerzalnu priču. Noć u kafani Titanik je metafora, nažalost i sinonim, za sudbinu našeg prostora i vremena, delo u koje su događajii od objavljivanja pripovetke učitali sasvim nova i neočekivana značenja, a priča o toleranciji koja jedina može premostiti različitosti govori upravo o onom što nam najviše treba danas. Ne postoji moć van nas samih koja može da nam sudi i da nas kažnjava za ono što činimo.
Ne postoji hegelijanski duh istorije koji vodi našu sudbinu – istorija je tek način na koji dišemo, ona broji naše uzdahe. Mi moramo da zamenimo ideju nemilosrdnog marša istorije sa logikom ljudskosti. Mi smo ljudi zbog puke slučajnosti. Ljudskost se ne otkriva, ona se stvara. Mi je stvaramo tako što tragamo za njom. Mi nasledjujemo svoju ljudskost u jednom obliku -jednoj realnosti- a zatim moramo da ponovo stvaramo realnost za naša sopstvena vremena koja se menjaju. Drama je jedino sredstvo koje um ima kako bi ovo uradio: mi smo dramatična vrsta. Tokom istorije smo se suočavali sa haosom mogućnosti koje stvaramo putem svog sopstvenog nemira. Drama kombinuje taj haos sa urodjenim imperativom da budemo ljudi. Drama stoji na ivici ovog ambisa. Za ljudskost treba da se borimo. Mi je stvaramo, a to predstavlja neumoljivi teret tragedije. Ukoliko ovu slučajnost pretvorimo u katastrofu, onda naši životi i smrti predstavljaju kazne koje smo propisali samima sebi. Neron je želeo da Rimljani imaju jedan vrat, kako bi mogao da ga preseče jednim udarcem mačem. Posledice kapitalizma su mnogo dalekosežnije, one uništavaju ideju ljudskosti, a samim tim i sredstvo pomoću kojeg stvaramo ljudsku realnost. To bi bilo konačno rešenje kapitalizma, holokaust koji je jednim udarcem uništio čitavo čovečanstvo. Nebojša Bradić, autor teksta i reditelj predstave Noć u kafani Titanik
Izvor
uredi- Зоран Миљковић „Небојша Брадић у Књажевско-српском театру” www.joakimvujic.com, 4. новембар 2011. (srpski)