Komisija nije utvrdila da postoji kartel hladnjačara
 |
Ova stranica je arhivirana i dalje izmene nisu preporučene.
Imate ispravke? Dodajte šablon {{izmena zaštićenog}} na stranici za razgovore zajedno sa Vašim tekstom, i ona će biti ukazana administratorima. Napominjemo mogućnost da korišćeni izvori više nisu dostupni na internetu. |
.svg)
.jpg)
Beograd / Srbija (Beta) Komisija za zaštitu konkurencije utvrdila je da „ne postoje saznanja koja osnovano ukazuju“ da su hladnjačari kršili Zakon o zaštiti konkurencije pri otkupu ovogodišnjeg roda malina.
Komisija je utvrdila da nema dokaza da su hladnjačari formirali kartel na strani tražnje, ukazujući istovremeno da paralelno ponašanje učesnika na tržištu, odnosno "kopiranje cene" bez prethodnog dogovora ne predstavlja kršenje zakona.
U izveštaju u koji je agencija Beta imala uvid navodi se da je Komisija, postupajući po zahtevu Ministarstva poljoprivrede Srbije da ispita da li na tržištu otkupa maline roda 2009. postoji dogovor otupljivača (hladnjačara) o jedinstvenoj otkupnoj ceni, uvtrdila da nije bilo monopsona (monopola na strani tražnje).
Komisija je, međutim, posle razgovora sa predstavnicima Ministarstva poljoprivrede, Udruženja hladnjačara Srbije i proizvođačima maline iz Arilja utvrdila niz sistemskih problema u oblast malinarstva koji se ne mogu rešiti ad hok merama, kao što su jednokratno podizanje otkupne cene ili sankcionisanje učesnika eventualnog kartelnog sporazuma.
"Čak i kada bi se došlo do zaključka da takav sporazum postoji i njegovo postojanje sankcionisalo, to ne bi dovelo do suštinskog i trajnog otklanjanja problema sa kojim se učesnici na tržištu otkupa jagodičastog voća, a pre svega malina", piše u izveštaju.
Komisija je zaključila da ponašanje učesnika na tržištu prilikom otkupa maline ovogodišnjeg roda "ne predstavlja povredu pravila konkurencije".
"U pogledu samog načina formiranja otkupne cene maline, prema informacijama do kojih se došlo, postoje razlike između otkupljivača u pojedinim regionima", piše u izveštaju.
Komisija je konstatovala da posebno u ariljskom kraju postoji tradicija okupljanja jednih i drugih pre početka, ali i u toku berbe, kada se razmenjuju informacije o uslovima otkupa.
Kako je navedeno, "u ariljskom kraju preovladava modus takozvane akontne cene, prema kome se određena cena, koja pokriva troškove uzgoja i berbe, garantuje proizvođaču u trenutku otkupa, dok se ne okonča prodaja, odnosno izvoz i formira konačna cena, tako što se ostvarena zarada raspodeljuje između proizvođača i otkupljivača u određenoj proporciji".
Komisija je zaključila da "čak i da je došlo do određene vrste dogovora o otkupnoj ceni, u pitanju je akontna, a ne konačna cena", pa se sa stanovišta zakona "ne bi moglo govoriti o neposrednom ili posrednom utvrđivanju kupovne, odnosno prodajne cene".
Komisija ne isključuje u potpunosti mogućnost da je do "određenog dogovora u otkupnoj ceni zaista i došlo", iako je malo verovatno da bi se u ispitivanju moglo doći do konkretnih dokaza, što bi bilo ključno za eventualno okončanje postupka i donošenja rešenja o postojanju zabranjenog sporazuma.
U izveštaju Komisije kritikovano je i Ministarstvo poljoprovrede jer je javno saopštilo da je uputilo zahtev Komisiji da ispita slučaj otkupa malina zbog čega nije bilo moguće "iznenaditi" hladnjačare i doći do eventualnih zapisnika koji bi eventualno mogli da potvrde postojanje dogovora o otkupnoj ceni.
Izvor
uredi- „Комисија није утврдила да постоји картел хладњачара” Бета, 12. август 2009. (srpski)
