Mađarska dobila mesec dana za sporne zakone
 |
Ova stranica je arhivirana i dalje izmene nisu preporučene.
Imate ispravke? Dodajte šablon {{izmena zaštićenog}} na stranici za razgovore zajedno sa Vašim tekstom, i ona će biti ukazana administratorima. Napominjemo mogućnost da korišćeni izvori više nisu dostupni na internetu. |
7. mart 2012.
Budimpešta- (EurActiv.rs) - Evropska komisija dala je 7. marta Mađarskoj rok od mesec dana da pruži konkretne garancije da će povući deo spornih reformi koje nisu u skladu sa evropskim standardima. Od Mađarske se konkretno traže novi nacrti spornih zakona o zaštiti podataka i penzionisanju sudija. Time je Komisija praktično skratila uobičajen rok od dva meseca koliko se ostavlja članicama da u drugoj fazi utvrđivanja prekršaja regulative EU podnesu dodatne garancije da će uskladiti domaće zakone sa evropskim. U zavisnosti od pruženih dokaza, Komsija će odlučiti da li će slučaj „Mađarska“ proslediti Sudu pravde.
Komisija je 7. marta odlučila da Mađarskoj pošalje dva formalna zahteva za usaglašavanje sa zakonima EU, što je druga faza procedure za prekršaje nakon čega sporni predmet može biti upućen Sudu pravde EU.
Zahtevi se odnose na nezavisnost mađarskih tela zaduženih za zaštitu podataka i na mere koje se odnose na prevremeno penzionisanje sudija. Komisija je poslala i dva administrativna pisma u kojima traži dodatna pojašnjenja u vezi sa nezavisnošću sudstva i nezavisnošću centralne banke.
Ceo spor Komisije i Mađarske je neformalno započeo prvog dana 2012. kada su na snagu stupili novi ustav Mađarske i nekoliko važnih zakona o sudijama, zaštiti podataka i centralnoj banci. Evropska komisija je odmah utvrdila da su zakoni protivni osnivačkim ugovorima EU i odlučila da pokrene tri procedure za utvrđivanje prekršaja.
Prvo je Komisija 17. januara poslala mađarskoj vladi tri zvanična pisma u kojima traži dodatne informacije. Mađarska Vlada je 17. februara poslala formalne odgovore i pojašnjenja. Pošto Komisija nije bila zadovoljna odgovorima, Komisija je 7. marta poslala formalni zahtev za usaglašavanje sa zakonima EU (tzv. argumentovano mišljenje). U tom zahtevu Komisija traži od članice da informiše Komisiju o merama koje je preduzela obično u periodu od dva meseca, a u slučaju Mađarske taj tok je skraćen na mesec dana.
Evropska komesarka za pravdu Vivijen Reding (Viviane Reding) rekla je da je Mađarska odgovorila na neke primedbe Komsije, ali da i dalje ima ozbiljnih pitanja koja se odnose na potencijalno kršenje zakona EU kao što je obavezno penzionisanje 274 sudije i javna tužioca i nezavisnost tela za zaštitu podataka.
„Sada kada je Komisija ušla u drugu fazu procesa za prekršaje, važno je da mađarske vlasti odgovore brzo na primedbe Komisije. Želela bih da vidim realne promene u mađarskom zakonodavstvu kao odgovor na zakonske primedbe Komisije“, rekla je Redingova.
Potpredsednik Oli Ren (Olli Rehn) zadužen za monetarna i ekonomska pitanja pozdravio je spremnost Mađarske da izmeni zakone o centralnoj banci. Međutim, on je zatražio jasne garancije i dokaze, kao što je na primer novi nacrt zakona. Na osnovu odgovora koje Komisija bude dobila od Mađarske, Komisija će odlučiti da li nastavlja ili ne ispitivanje prekršajam kazao je Ren.
Budući da se sporni zakoni u Mađarskoj već primenjuju, Komisija je skratila rokove za odgovore Mađarske na mesec dana umesto na uobičajeni period od dva meseca.
Mađarska, prema mišljenju Komisije, nije pružila objektivne razloge sa smanjivanje starosne granice za penzionisanje sudija i javnih tužilaca sa 70 na 62 godine. Evropske direktive zabranjuju diskriminaciju na poslu na osnovu godina, koja pokriva i smanjenje starosne granice za penzionisanje u jednoj profesiji bez objektivnih razloga.
Komisija nije zadovoljna ni odlukom Mađarske da 1. januara počne sa radom Nacionalna agencija za zaštitu podataka koja bi zamenila prethodnu Kancelariju komesara za zaštitu podataka. Time je taj zakon prevremeno prekinuo redovni šestogodišnji mandat Kancelarije koji je započeo 2008.
Od Mađarske se traži da prestane sa praksom sistematskog izdavanja saopštenja koja kritikuju monetarne odluke Mađarske centralne banke.
Ako članica ne uspe da usaglasi sporne propise sa evropskim Komsija može da pošalje slučaj pred Sud pravde EU. Međutim, u 95% utvrđivanja prekršaja, članica na kraju ipak usaglasi sporne zakone sa propisima EU pre nego što slučaj dođe do suda. Ako sud presudi protiv članice, ta zemlja mora da donese mere u skladu sa presudom.
Ako članica ne uspe da primeni direktive u rokovima koje je utvrdio Savet ministara EU i Evropski parlament, Komisija može da zatraži od Suda da novčano kazni članicu.
Izvor
uredi- EurActiv.rs „Mađarska dobila mesec dana za sporne zakone” Новинска агенција Бета, 7. март 2012. (srpski)
