Moguće da izbori u SAD završe i bez pobednika

4. novembar 2012.
Vašington/ SAD (Beta) - Glasanje za predsednika SAD u utorak moglo bi, zbog složenog izbornog sistema, da završi s nekim od malo verovatnih ali zakonski mogućih ishoda, među kojima je i da novi predsednik bude čovek za kojeg niko nije glasao - potpredsednik Džo Bajden ili kandidat republikanaca za potpredsednika Pol Rajan.

Pored jasne pobede sadašnjeg predsednika Baraka Obame ili republikanskog izazivača Mita Romnija, glasanje u utorak može doneti i iznenađenja koja su moguća po Ustavu, ali koja su se retko ili nikad događala u praksi.

Ankete u završnici kampanje pokazuju da su na nacionalnom nivou Obama i Romni praktično izjednačeni, ali da sadašnji predsednik ima izvesnu prednost u „kolebljivim“ državama koje su ključne za pobedu u elektorskom sistemu glasanja.

Najrealniji od manje verovatnih scenarija jeste da kandidat koji je osvojio najviše glasova na nacionalnom nivou ne bude predsednik, pošto pobednik izbora nije kandidat koji osvoji najviše glasova na federalnom niovu, već onaj koji osvoji najviše elektorskih glasova - delegata koji Amerikanci biraju u pojedinačnim državama.

Tri puta u istoriji SAD se desilo da pobedi kandidat s manjim brojem glasova na nacionalnom nivou - 1876, 1888. i poslednji put 2000. kada je Džordž Buš Mlađi s 50.456.002 glasa osvojio 271 elektora, dok je demokrata Al Gor sa 50.999.897 glasova osvojio 266 elektora.

Ankete pokazuju da je moguće da Romni ima više glasova na saveznom nivou, a da Obama osvoji više elektora, dok je suprotna situacija daleko manje moguća.

Manje izgledan ishod je da ni Obama ni Romni ne osvoje potrebnih 270 elektora, već da obojica završe s po 269. Tada se primenjuje 12. amandman Ustava SAD prema kojem predsednika bira Predstavnički dom.

Do sada se nikada nije desila raspodela 269-269, a predsednika je dva puta odredio Predstavnički dom - 1801, kada je izabran Tomas Džeferson, i 1825, kada je izabran Džon Kvinsi Admas.

Predstavnički dom u tom slučaju bira predsednika tako što se bira po jedan predstavnik svake savezne države koji će glasati za predsednika. Pošto se očekuje da će republikanci zadržati većinu u sledećem sazivu Predstavničkog doma, predsednik bi u tom slučaju najverovatnije bio Mit Romni.

Sa druge strane, u slučaju raspodele elektora 269-269, potpredsednika bira Senat u kojem demokrate imaju većinu, pa bi Romni za svog potpredsednika morao da prihvati Obaming kandidata Džoa Bajdena.

Još manje verovatan ishod jeste da elektori ne glasaju onako kako su obećali. U 21 saveznoj državi elektori nisu zakonom obavezani da daju glas kandidatu kome su se „obećali“, a u ostalih 29 država takva zakonska obaveza postoji, ali elektori u praksi mogu da glasaju i drugačije.

U istoriji predsedničkih izbora u SAD, 157 elektora je glasalo za kandidata koji nije bio „njihov“, ali to nikada nije izmenilo krajnji ishod.

Najmanje verovatan ishod je i da Predstavnički dom ne može da izabere predsednika, odnosno da nijedan od kandidata nema većinu glasova.

Ako takva situacija potraje do 20. januara, potpredsednik će vršiti funkciju predsednika, kao u slučaju smrti ili drugih okolnosti koje onemogućavaju izabranog šefa države da obavlja funkciju.

Po 12. amandmanu, potpredsednik će biti osoba koja dobije najviše glasova u Predstavničkom domu. Ako takve većine nema, onda će Senat izabrati potpredsednika, koji će postupati kao predsednik. To otvara mogućnost da Bajden ili Romnijev kandidat za potpredsednika Pol Rajan dođu na čelo države.

Izvor

• „Moguće da izbori u SAD završe i bez pobednika” Новинска агенција Бета, 4. новембар 2012. (srpski)