Nenad Zimonjić: Verujem da mogu da kompletiram Grand Slem
 |
Ova stranica je arhivirana i dalje izmene nisu preporučene.
Imate ispravke? Dodajte šablon {{izmena zaštićenog}} na stranici za razgovore zajedno sa Vašim tekstom, i ona će biti ukazana administratorima. Napominjemo mogućnost da korišćeni izvori više nisu dostupni na internetu. |
Vašington / SAD (Glas Amerike) Najbolji srpski dubl igrač i jadan od najboljih dubl igrača sveta Nenad Zimonjić učestvovao je prošle nedelje na Leg Mejson Klasiku, teniskom turniru koji se već 40 godina održava u američkoj prestonici Vašingtonu. Tom prilikom, Zimonjić je za Glas Amerike govorio o velikom usponu u karijeri, planovima za budućnost i odnedavno značajno uvećanoj porodici.
„Mnogo promena je bilo naravno, od 2004... Tad sam igrao s Džastinom Gimelstobom, nisam imao stalnog partnera, menjao sam, tražio sam nekoga s kim bih mogao da igram cele godine. Imao sam prilike da igram 2005. godine s Paesom, došli smo do Mastersa, izgubili u finalu... Naredne dve godine igrao sam sa Santorom, takođe je bilo dosta uspešno, ali najveći uspesi su došli od prošle sezone, kad sam počeo da igram s Danijelom, kad sam i osvojio Vimbldon. Ove godine, naravno odbranili smo titulu, i kao što ste rekli, došli smo do broja jedan - ja individualno, a i kao tim, gde se odlučivalo u poslednjem meču na Mastersu. Ove godine smo u trci sa braćom Brajan, dosta smo se odvojili od ostalih timova, napravili smo veliku razliku i mislim da će biti kao i prošle godine, neizvesno do poslednjeg turnira.“
Na pitanje da li je poreklo njegovog partnera Danijela Nestora, koji je takođe rođen u Beogradu, imalo uticaja na odluku da počnu da igraju zajedno, Zimonjić kaže:
„Imalo je ulogu da smo se možda upoznali malo ranije, da smo se družili malo pre nego što smo počeli da igramo zajedno ... odnosno, prvi put kad me je on i pitao da igramo, to je bilo 2001. godine u Dubaiju, a mislim da možda ima prednosti zato što poznaje svoje roditelje, naš mentalitet... Opet, on je dosta drugačiji, jer je odrastao u Torontu, ne priča toliko dobro srpski, razume neke stvari, ali mi komuniciramo na engleskom, ali mislim da nije to od nekog presudnog značaja, važno je da se slažemo na terenu i da jedan drugom odgovaramo kao partneri.“
To partnerstvo donelo im je dve uzastopne titule na Vimbldonu. Nestor je već upotpunio svoju Grand Slem kolekciju, uz zlatnu olimpijsku medalju, dok se Zimonjić nada da će mu to isto poći za rukom do kraja karijere.
„Verujem da mogu da pobedim na preostala tri Grand Slema, da li ću u tome i uspeti – videćemo. Mislim da mi je ostalo još sigurno par godina da igram na vrhunskim nivou. Opet kažem, Danijel je četiri godine stariji, ostvario je tako nešto, verujem da ću i ja imati šansu da postignem sličan uspeh.“
Velike ambicije Zimonjić ima i u Dejvis Kupu, u kome Srbija već dve godine ne uspeva da prođe prvo kolo Svetske grupe.
„Mislim da imamo izuzetno dobar tim i da ćemo možda u narednih godinu dve dobiti šanse da se borimo za titulu, naravno uz dobre igre i malo povoljniji žreb nago u prethodne dve godine. Imali smo prilike da igramo u Beogradskoj Areni, koja bila puna, to je stvarno bilo nešto nezaboravno protiv Australije, imaćemo prilike posle US Opena da se borimo za opstanak u Svetskoj grupi koji će se igrati u Beogradu protiv Uzbekistana. Ali, opet kažem, posle te pobede nadam se da ćemo imati malo bolji žreb, da ćemo proći to prvo drugo kolo, možda imati malo sreće u žrebu, u smislu da ćemo igrati kod kuće, što je velika prednost. Imamo tim koji može dobro da odigra na svakoj podlozi i protiv svake ekipe imamo šanse. Samo naravno, potrebno je da smo svi zdravi i da smo u dobroj formi“.
Krajem prošle godine, Zimonjić je dobio blizance. O životu teniskom profesionalca sa porodicom kaže: „Velika promena je nastala, naravno... Dobiti jedno dete, a ne blizance je ogromna razlika... Opet, mnogo tereta pada na suprugu, koja je s njima po čitav dan... Ja pomažem koliko mogu, volim da sam sa njima, sve slobodno vreme koristim da budem s porodicom, ali zbog obaveza i turnira nismo u mogućnosti da se viđamo toliko često. Uspeli smo da budemo zajedno na turnirima u Parizu i Londonu, što je nekim mesec, mesec i po dana zajedno. Ovu američku turneju biću sam, ali do kraja godine, možda još jedan ili dva turnira išli bi zajedno. Naravno biće Dejvis Kup u Beogradu, kada ću opet biti kod kuće i to je nešto što izuzetno prija i uvek je lepo biti u krugu svoje porodice.“
Zimonjić se nada na će mu karijera potrajati još nekoliko godina, a kada odluči da se „penzioniše“, planira da svakako ostane u tenisu, jer veruje da ima šta da prenese mlađim generacijama.
Izvori
uredi- Браца Ђорђевић „Ненад Зимоњић: Верујем да могу да комплетирам Гранд Слем” Глас Америке, 15. јун 2009. (srpski)
