Nova vlada u Beogradu predstavlja politički kuriozitet
 |
Ova stranica je arhivirana i dalje izmene nisu preporučene.
Imate ispravke? Dodajte šablon {{izmena zaštićenog}} na stranici za razgovore zajedno sa Vašim tekstom, i ona će biti ukazana administratorima. Napominjemo mogućnost da korišćeni izvori više nisu dostupni na internetu. |
11. jul 2008.
Berlin/ Nemačka U ekskluzivnom razgovoru za Glas Amerike, Džon Halsman stručnjak za evropska pitanja u Nemačkom Savetu za spoljnopolitičke odnose u Bonu, smatra da nova vlada u Beogradu predstavlja politički kuriozitet, ona je ujedno najbolje rešenje koje se moglo postići u sadašnjim okolnostima u Srbiji.
«Sada imate Miloševićevu stranku u savezu sa prozapadnom i najdemokratskijom opozicionom strankom u Srbiji. Ali, zar ipak nije sreća što su socijalisti odlučili da se priklone Tadićevoj, umesto Koštunicinim koaliciji ili radikalima? Mislim da bi takva opcija bila katastrofalna.»
Ključno u svemu tome, smatra Halsman, je činjenica da nakon nedavnih izbora Tadićeva Demokratska partija dominira u skupštini i kontroliše položaj predsednika i premijera.
«Izgledalo je da će socijalisti formirati vladu sa radikalima, što bi za Zapad bila najgora varijanta. Socijalisti su se na kraju priklonili demokratama verovatno zato su dobili položaj potpredsednika i ministarstvo unutrašnjih poslova. Međutim, vlada će na kraju biti pretežno prozapadna, proevropska i proamerička. A vodiće je Tadić, ličnost koja je poznata i poštovana. S obzirom na ostale alternative, ova opcija je najpovoljnija.»
Hulsman preporučuje novoj vladi da se aktivno angažuje na planu spoljne politike i vrati ambasadore koji su povučeni iz zemalja koje su priznale nezavisnost Kosova.
«Vrlo je važno da srpska vlada sama tumači svoje interese i događaje koji su za nju bitni. To se u savremenom svetu postiže putem diplomatije. Smatram da je važno da politiku i stav Beograda, i šta Beograd smatra da je razumno očekivati od nove koalicione vlade tumače srpski ambasadori, a ne neko drugi. Lično sam razgovarao sa Tadićevim saradnicima, koji deluju veoma razumno. Diplomatsko prisustvo nove vlade u Vašingtonu i evropskim prestonicama je od bitne važnosti, jer jedino tako Beograd može da zastupa svoje interese u drugim državama.»
Halsman dalje navodi da su Sjedinjene Države obuzete problemom Iraka, Irana i Avganistana, dok je Evropska unija okupirana teškoćama međuevropske političke konsolidacije i da Zapad posvećuje sve manje pažnje sporednim pitanjima kao što su spoljnopolitički interesi Srbije.
Prve izjave nove koalicione vlade Halsman naziva kontradiktornim.
«Nova vlada se zalaže za dva međusobno isključiva stanovišta. Prvo tvrdi da nema nameru da popusti po pitanju nezavisnosti Kosova i dodaje da će raditi na ubrzanoj integraciju Srbije u evro-atlantske strukture. Međutim, jedno s drugim ne ide. Oba stava su verovatno morala da budu usvojena kako bi se uopšte mogla ostvariti koalicija sa socijalistima. Ključno pitanje je koji će od ta dva prioriteta preovladati na kraju?»
Brisel, kaže Halsman, će i dalje zahtevati predaju Mladića Haškom tribunalu, kao uslov za punopravno članstvo Srbije u Evropsku uniju.
«Mislim da neće nikada odustati od zahteva za predaju Mladića. Mogući su pregovori oko toga da lokalni pravosuđe preuzme suđenje ratnim zločincima nižeg ranga, ali privođenje Mladića i Karadžića pred Tribunal ostaje ključni uslov za bliže veze Srbije sa Zapadom.» Halsman kaže narednih nekoliko meseci će pokazati stabilnost i dugotrajnost nove vlade u Beogradu.
Izvor
uredi- „Џон Халсман: Нова влада у Београду представља политички куриозитет” Глас Америке, 11. јул 2008. (srpski)