Obamin raketni štit suočen sa izazovima

21. april 2012.
SAD -  (Beta) - Jedan od najvažnijih programa američkog predsednika Baraka Obame u oblasti odbrane, raketni štit, koji bi trebalo da štiti SAD i Evropu od mogućeg iranskog napada, suočen je sa velikim izazovima - probijanjem rokova, premašivanjem troškova i tehnološkim problemima. Dva izveštaja objavljena prošle godine i u petak, čiji su autori eksperti ministarstva odbrane i istražitelji Kongresa, bacaju senku sumnje na program koji je u središtu američkih planova za odbranu Evrope i predstavlja osetljivo političko pitanje unutar zemlje i u odnosima sa Rusijom.

Raketni štit u Evropi
Slika: MDA.

Autori izveštaja navode da postoje ozbiljni tehnološki nedostaci uređaja za presretanje raketa i među njima ističu činjenicu da senzori ne mogu pouzdano da razlikuju bojeve glave od njima sličnih predmeta.

Prvi izveštaj Odbora za nauku, savetodavnog tela pri ministarstvu odbrane, dobio je malo pažnje. U njemu se zaključuje da „nema fundamentalnih prepreka“ za sistem raketnog štita u Evropi i navode ključni problemi tog programa, ali ne i kako oni mogu da budu otklonjeni. Članovi odbora odbili su da komentarišu izveštaj. Nezavisni eksperti, uključujući bivšeg glavnog eksperta Pentagona za testiranje oružja Filipa Kojla, kažu da problemi pomenuti u izveštaju zahtevaju velike i skupe izmene, u slučaju da se uopšte mogu otkloniti.

Neki od republikanaca tvrde da izveštaji potvrđuju njihov stav da je program raketnog štita sačinjen na brzinu, kako bi primirio Rusiju, koja se oštro protivila ranijim planovima Bušove administracije, kao i da se nije vodilo računa da li će taj program moći da se primeni. Pred predsedničke izbore u novembru, republikanci Obamu nazivaju slabim liderom, koji brzo kapitulira pred zahtevima drugih država. Ipak, aktuelna američka administracija tvrdi da sve teče po planu.

Raketna odbrana u Evropi je osetljivo pitanje od sredine prethodne decenije, kada je tadašnji predsednik SAD Džordž Buš izneo plan o postavljanju presretača dugog dometa u centralnoj Evropi, kao vid odbrane od iranskih raketa. To je izazvalo negativnereakcije Rusije, koja smatra da je program zapravo namenjen odbrani od njenih interkontinentalnih balističkih raketa i umanjenju njene nuklearne pretnje. Primedbe su imale i neke demokrate, koji su tvrdili da se u tehnologiju čija je efikasnost neizvesna ulažu milijarde dolara.

Nedugo nakon dolaska na funkciju 2009, Obama je nastavio rad na programu u pokušaju da unapredi odnose sa Rusijom. U okviru njegovih planova bili su sporiji presretači pogodni za iranske rakete srednjeg dometa. Ti presretači bi se postepeno unapređivali u četiri faze, a vrhunac bi 2020. bile nove verzije na kojima se još radi i koje, prema tvrdnjama američke administracije, mogu da zaštite i Evropu i SAD.

Prema planu, u ranim fazama koriste se radari Egis na brodovima i jedan snažniji radar u Turskoj. Kasnije faze zahtevale bi premeštanje radara Egis u Rumuniju i Poljsku. Sporazume o postavljanju radara potpisale su Poljska, Rumunija i Turska, uz podršku NATO. Obama tvrdi da će njegov sistem biti pouzdaniji od onoga koji je planirala Bušova administracija pošto je, kako je naveo, zasnovan na proverenoj tehnologiji.

„Ostvarili smo opipljiv i dokazan napredak u oblasti naše tehnologije raketne odbrane. Naš novi pristup će se odnositi na tehnologiju koja je dokazana i isplativa i neutralizuje aktuelnu pretnju“, rekao je tada Obama.

Raketni štit u Poljskoj
Slika: MDA.

Međutim, autori dva izveštaja izražavaju ozbiljne sumnje u tu tehnologiju i poštovanje rokova u Obaminom planu. U novom izveštaju, koji je izradila kongresna Služba za odgovornost vlade (Government Acountability Office), konstatuje se da brodski radari Egis imaju prakratak domet da bi pružili dovoljno vremena presretačima da pogode metu, što je sposobnost ključna za zaštitu Evrope. Autori teksta navode i da bi radar u Turskoj morao da bude znatno dužeg dometa, kako bi mogao da otkrije i prati rakete dovoljno rano, odnosno na vreme da se zaštiti Evropa. Dodaju da nije jasno kako bi se to moglo poboljšati.

Portparol Američke agencije za raketnu odbranu Rik Lener ocenio je da će radari biti sposobni da otkriju rakete. U saopštenju, on je naveo da SAD u narednih devet godina planiraju i da unaprede sposobnost detekcije pomoću više satelita.

U poslednjem izveštaju se navodi i da inženjeri nisu uspeli da demonstriraju da senzori sistema mogu da provere da li je presretač uništio bojevu glavu, pošto oni ne mogu da naprave razliku između bojeve glave i drugih predmeta, kakav je deo uništene rakete. Autori teksta upozoravaju da će, ako sistem ispaljuje ograničen broj svojih presretača na lažne mamce i delove raketa, rezultat biti „dramatičan i poražavajući“. U novom izveštaju konstatuje se da se ministarstvo odbrane oslanja na tehnologiju koja nije dokazana, kao i da zbog toga rizikuje „manjkave performanse, neočekivan porast troškova, kašnjenje i probleme sa testiranjem“ sistema. U izveštaju piše da je, zbog pritiska da se poštuje rok po kojem do 2015. mora biti dovršena druga faza izrade sistema, ministarstvo odbrane naručilo više desetina presretača za tu fazu, iako se ne zna hoće li oni funkcionisati. Očekuje se da će testiranje biti dovršeno iduće godine.

Veća zabrinutost odnosi se na presretače namenjene poslednjim dvema fazama. Pišući o presretačima u trećoj fazi, autori izveštaja navode da će oni verovatno morati da budu izmenjeni zbog problema sa raketnim motorima tokom testiranja. Takođe, test poslednjeg presretača zakazan je za datum godinu dana pre nego što će vojska uopšte moći da potvrdi da je on ispravan i da ispunjava cilj.

Autori izveštaja navode i da vojska planira da postavi radar u Rumuniju pre nego što ga testira. Oni, takođe, upozoravaju da bi radar, ako se u njega ne unesu izmene, mogao da ometa rumunske mreže mobilne telefonije i razmene podataka, kao i televizijske i radio prenose.

Izvor

• „Obamin raketni štit suočen sa izazovima” Бета, 21. април 2012. (srpski)