Pradip Mitra: Pridruženje Evropskoj uniji donosi višestruku korist
 |
Ova stranica je arhivirana i dalje izmene nisu preporučene.
Imate ispravke? Dodajte šablon {{izmena zaštićenog}} na stranici za razgovore zajedno sa Vašim tekstom, i ona će biti ukazana administratorima. Napominjemo mogućnost da korišćeni izvori više nisu dostupni na internetu. |
6. jul 2008.
Brisel/ Evropska unija Pridruženje Evropskoj uniji donosi višestruku korist- sem politiccke stabilnosti, tu je jasna uzlazna linija ekonomskog razvoja, ukazali su u Briselu i eksperti Svetske banke- oni kažu da tako države evropskog Istoka, koje su sada cclanice Unije, imaju dvostruko veći dohodak po stanovniku nego što je to sluccaj na Zapadnom Balkanu ili državama bivšeg Sovjetskog saveza.
Svi ekonomski pokazatelji nedvosmisleno ukazuju da je ccarobna formula stabilnog i brzog razvoja- pridruženje Evropskoj uniji . Potvrdili su to eksperi Svetske banke koji su u Briselu prezentovali nalaze: države kojesu se 2004. godine pridružile EU, dolazeći uglavnom sa evropskog Istoka, imaju dvostuko bolje finansijske pokazatelje nego Balkan ili prostor bivšeg Sovjetskog saveza.
Sve to zahvaljujući predanom provođenju reformi, uccvršćenju demokratskih institucija, boljoj klimi za razvoj biznisa i snažnijoj konkurentnosti, ukazuje vodeći ekspert Svetske banke za Evropu i Srednju Aziju, Pradip Mitra:
"Kada gledate proces na približavanja jednakim normama cclanica Unije, kada je recc o životnom standardu, Jugoistoccna Evropa je negde između novoprimjenih cclanica Unije sa Istoka i bivših država Sovjetskog saveza.Većina indeksa je tu negde između, ispred bivših država Sovjeta. Ako gledate institucije, uslove za razvoj biznisa, konkurenciju i stanje finansijskog sektora, Jugoistoccna Evropa je opet negde u sredini. Dakle, možete upotrebiti teoriju o napola punoj ili napola praznoj ccaši, mada mi to gledamo kao napola punu ccašu. Druga stvar je da, ako na stranu stavite Bugarsku i Rumuniju, koje su već unutar Unije, Zapadni Balkan ima evropsku perspektivu. Poznato je da je tu kandidat Hrvatska, zatim i Makednija, ali sve ostale države regiona već imaju Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju koji je prvi korak na putu ka prijemu. Činjenica jeste da kada neko ima taj utvrđeni put, dolaze i strane investicije, jaccaju institucije, a raste i životni standard. Verujem da će za Zapadni Balkan put trajati nešto duže, jer niko u stari ne zna kada će se desiti to novo proširenje, ali mapa puta je tu, tu je i Sporazum sa Briselom a dokazi pokazuju da se kreće u pravom smeru".
On predviđa da će se u skoro vreme, već 2015. godine desiti da će, sa rastom standarda, rasti i starost balkanskih nacija- doći će se u situaciju da će umesto izvoženja, biti potrebno uvoženje radne snage- primeri za to su Grccka, Italija, Potrugal i Španija, koje su , kako su ekonomski napredovale, tako imale i veću potrebu za "uvoznom" radnom snagom. A raspoloživa radna snaga se mora svakodnavno sve više usavršavati, ukazuje ekspert Svetske banke, naglašavajući kako je osposobljenost radnika sa istoka, u vrlo visokom procentu, još uvek porazno niskog nivoa.
Izvor
uredi- Елвир Буцало „Прадип Митра: Придружење Европској унији доноси вишеструку корист” Глас Америке, 6. јул 2008. (srpski)