Turistička destinacija: Kuba

22. avgust 2009.

Kuba, ostrvo i država u severnim Karibima na Atlantiku. Severno od Kube se nalaze Sjedinjene Američke Države i Bahami, na zapadu Meksiko, na jugu Kajmanska ostrva i Jamajka, a na jugoistoku Haiti. Zvuči egzotično, zar ne?

Istorija Kube je od svoga otkrića od strane Evropljana 1492. godine prepuna promena i kontradiktornosti. U svojoj 500 godišnjoj istoriji, doživela je prelaz i sudbinu od slobodnih indijanskih plemena, preko kolonije, robovlasništva, borbi za nezavisnost do socijalističke revolucije 1959. godine na čelu sa Fidelom Kastrom i Če Gevarom. Kuba je proglašena socijalističkom diktaturom 1961. godine i takva ostala do danas.

„Esta es la tierra más bella que humanos han visto
Ovo je najlepša zemlja koju su videle ljudske oči“

(Kristifor Kolumbo o Kubi)

Vaš reporter je prvi put imao prilike da se nađe na Kubi pre dvanaest godina. U jednom hotelu koju su sedamdesetih godina izgradili Sovjeti proveo prvih sedam nezaboravnih dana. Naravno išao sam sa kanadskim pasošem i trebala mi je ulazna viza. Na aerodrumskoj carini su me pitali za poreklo misleći na to odakle sam, kasnije sam saznao da je to zbog prezimena, i posle kraćeg informisanja osobe na carini, jednostavno mi je vratila kanadski pasoš i rekla: Vama ne treba viza, možete ostati koliko hoćete! Videvši moje očito iznenađenje objasnila mi je da se kubanski odnosi sa (sada već bivšom) Jugoslavijom nisu promenili i svi turisti sa tih područja su dobrodošli.

To je bila prva topla dobrodošlica koju sam tamo doživeo, ali ne i zadnja.

Restoran u Havani gde je boravio Ernest Hemingvej.

Najposećenije turističke destinacije Kube su Varadero, Kajo Koko i Havana. Prvi boravak u Havani mi je doneo sliku kubanske svakodnevnice. Turizam još nije bio razvijen, ali se videlo da Kubanci kreću veoma ozbiljno sa ulaganjem i razvojem turizma. Kretanje kroz grad i razgledanje je bilo potpuno slobodno bez ikakvih ograničenja. Bilo kakvo znanje španskog jezika, kao glavnog, je bilo obavezno za komunikaciju i snalaženje po gradu, pošto sem turističkih radnika nije bilo puno Kubanaca koji govore engleski jezik. Ali ni to nije bio problem, narod na ulici je sa svojom radoznalošću i tradicionalnom kubanskom gostoprimljivošću prevazilazio sve jezičke, kulturne i ideološke barijere. Veliki deo današnjih turističkih programa je bio u povoju i bazirao se na improvizaciji i volonterskom radu budućih turističkih radnika.

Danas je sve to dovedeno do druge faze razvoja turizma u Kubi. Pojavljuju se domaće kubanske turističke organizacije koje pokušavaju da preuzmu i da obavljaju i organizuju većinu turističkih programa. Naravno tu su sve prisutnije strane turističke organizacije, najviše kanadske, ali sada se već može reći da one više ne dominiraju u potpunosti u kubanskoj turističkoj ponudi. Godišnji priliv turista na Kubu je oko 2 miliona. Od toga 80% je Kanađana a ostatak od 20% čine turisti iz Evrope i ostatka sveta.

Kanada je bila prva zapadna zemlja koja se otvorila prema Kubi, bez obzira na negodovanje SAD-a, i počela da ulaže u kubansku privredu i infrastrukturu. Još od kraja osamdesetih, raspada SSSRa, Kuba je dozvolila limitiran ulaz kanadskog kapitala i danas se pored puteva kroz Kubu mogu videti naftne bušotine sa ogromnim zastavama Kube i Kanade. Na putu od aerodruma do hotela u Varaderu izbrojao sam pet takvih bušotina a još više kanadskih zastava, na hotelima i na nekim objektima kojima nisam uočio pravu namenu; nezavisno od toga su se obe zastave, kubanska i kanadska, ponosno vijorile.

Nagrada za ovu kanadsko-kubansku otvorenost je naravno turizam. Put avionom od Kanade (Toronto) do Kube (Havana) traje nepuna 3 sata. Možete zamisliti februar mesec u Kanadi: sneg, vetrovi i temperature od -30°... Tri sata kasnije, za cenu od 500 USD pa do 1.300 USD, raj na zemlji. U cenu je sve uključeno: prevoz avionom, hotel, hrana i piće, more i sunce u neograničenim količinama i to 24 sata dnevno, naravno sunce je uključeno u aranžman samo od izlaska do zalaska. Bez obzira da li ste u hotelu ili na plaži. Na plaži postoje barovi i roštilji sa svim vrstama jela i pića, isto kao i u hotelu. Samo odete kažete šta hoćete i za najviše nekoliko minuta jelo je spremno; dok u međuvremeno pijete vaš omiljeni koktel sa rumom ili neko osvežavajuće piće.

Postoje naravno i dodatne usluge koje su van regularnog, Sve uključeno (All included), aranžmana: pecanje (Deep Sea Fishing) jahtom (sabljarke i tuna ili šta se već nabode) naravno hrana piće i prevoz uključeni u cenu, safari tura ruskim helikopterom MI-8 koja obuhvata posetu originalnom indijanskom selu i nacionalnom parku (229 USD), celodnevni program plivanja sa delfinima (99 USD), posete istorijskim kolonijalnim i kulturnim objektima Kube (39 - 71 USD) i mnogi drugi programi.

Kubanci se uveliko spremaju za svoj novi turistički bum. Otvaranje prema SAD u skoroj budućnosti očekuju da im poveća priliv turista za duplo; a tako se i sprema kompletna infrastruktura.

Kubanci su ponosni na turizam, svoju tradiciju, šećernu trsku, stare automobile iz 20, 30, 40 i 50ih godina prošlog veka (ima ih na hiljade), Če Gevaru, duvan i rum, naravno ne ovim nabrojanim redom. Svega ovoga imaju na pretek i ako neko ima afiniteta prema nečemu od ovoga neka ide i poseti Kubu, neće zažaliti.

Spoljašnje veze

Završetak poluostrva Varadero, sa pogledom na Zaliv svinja Jedan od hotela Sklop hotela sa bazenom Pogled na resort Vožnja sa banana čamcem Če Gevara čije slike ima svuda Saobraćaj u Havani