Uznemirujući globalni pad ljudskih sloboda u 2014.
28. januar 2015.
Svet - (Beta) - Sve agresivnije taktike autoritarnih režima i porast broja terorističkih napada doprineli su uznemirujućem padu globalnih sloboda u 2014, devetu godinu uzastopno, saopštila je danas organizacija za promovisanje demokratije i ljudskih prava Fridom haus (Freedom House, FH). Broj zemalja u kojima je zabeležen pad sloboda skoro se udvostručio, sa 33 na 61, a broj zemalja u kojima se situacija poboljšala rekordno je mali u odnosu na period od pre devet godina, kada je erozija sloboda počela, navodi FH u ovogodišnjem izveštaju o političkim pravima i slobodama u svetu, objavljenom na svom sajtu.
Slika: Jrule.
Krimska kriza, demokratska regresija egipatskog predsednika Abdela Fataha el Sisija, intenzivna kampanja turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana protiv slobode štampe i civilnog društva, i dalja centralizacija vlasti u Kini dokaz su opadanja demokratskih standarda, što je zabeleženo u skoro svim svetskim regionima, ocenjuje FH.
Od 195 zemalja koje su ocenjivane, 89 ili 46 odsto (skoro 2,9 milijardi ljudi ili 40 odsto svetske populacije) se smatra slobodnim, 55 ili 28 odsto (nešto više od 1,7 milijardi ljudi ili 24 odsto svetske populacije) delimično slobodnim i 51 ili 26 odsto (2,6 milijardi ili 36 odsto svetske populacije) neslobodnim.
FH navodi da kada se radi o neslobodnim zemljama, od 2,6 milijardi ljudi koji žive u njima, više od polovine uračunatih su građani Kine. Svi sem jednog regiona imaju više zemalja sa padom sloboda nego obrnuto. FH navodi da u novom i uznemirujućem razvoju situacije, najveći broj zemalja je doživeo pad sloboda zbog državne prismotre, ograničenja internet komunikacije i udara na integritet pojedinaca.
Slika: Voyou Desoeuvre.
Najgore se kotiraju regioni Bliskog istoka i Severne Afrike, a prati ih Evroazija.
Sirija, diktatura zaglibljena u građanski rat, etničke podele i terorizam, dobila je najnižu ocenu FH koju je ijedna svetska zemlja dobila u poslednjoj deceniji.
Najgore od najgorih zemalja su, kako navodi FH Centralnoafrička Republika, Ekvatorijalna Gvineja, Eritreja, Severna Koreja, Saudijska Arabija, Somalija, Sudan, Sirija, Turkmenistan i Uzbekistan.
Kada se radi o izbornim demokratijama, njihov broj je 125, a pet zemalja je steklo status izborne demokratije: Fidži, Kosovo, Madagaskar, Maldivi i Solomonska ostrva. Libija i Tajland su izgubili status izborne demokratije.
Tunis je od delimično slobodne postao slobodna zemlja, dok je Gvineja-Bisao napredovala od neslobodne do delimično slobodne zemlje.
Četiri zemlje su od delimično slobodnih pale na neslobodne: Burundi, Libija, Tajland i Uganda.
Prema kvalifikacijama Fridom hausa, slobodne zemlje su one u kojima postoji politička konkurencija, gde se poštuju građanska prava i ljudske slobode i zemlje koje imaju nezavisne medije.
Delimično slobodne države su one zemlje u kojima je ograničeno poštovanje političkih prava i građanskih sloboda. One pate od korupcije, slabe vladavine prava, etničkih i verskih sukoba i političkog okruženja u kojem je jedna stranka dominantna i pored određenog stepena pluralizma.
Neslobodne su države u kojima ne postoje osnovna politička prava, a građanske slobode se sistematski krše.
U godišnjim izveštajima FH, zemlje se po poštovanju političkih prava i građanskih sloboda rangiraju ocenama jedan do sedam - jedinica označava najviši stepen sloboda i prava, a sedam predstavlja najmanji stepen.
Srbija je, kao i u prošlogodišnjem izveštaju, dobila ocene dva i za politička prava i za građanske slobode.
Izvor
uredi- „Uznemirujući pad globalnih sloboda u 2014.” Novinska agencija Beta, 28. јануар 2015. (srpski)
