Hag: Šešelju tri dana da obeća da će poštovati uslove

5. jul 2014.
Hag/ Holandija (Beta) - Haški tribunal pozvao je u petak optuženog Vojislava Šešelja da se obaveže da će poštovati uslove za eventualno privremeno oslobađanje iz pritvora Tribunala do izricanja presude.

Vojislav Šešelj
Slika: ICTY staff.

Šešelju je raspravno veće dalo rok od tri dana da to učini u pisanoj i pravno obavezujućoj formi, što je ranije zatražila Vlada Srbije kao uslov da Tribunalu da garancije za Šešeljevo privremeno oslobađanje. Šešelj je ranije već izjavio da nijedan od tih uslova neće poštovati, uz obećanje da jedino neće napuštati teritoriju Srbije.

U jutros objavljenom dokumentu, raspravno veće Tribunala kao uslove za Šešeljevo privremeno oslobađanje navelo je, između ostalog, „kućni pritvor“, oduzimanje pasoša, policijsku pratnju pri bilo kakvom pokretu iz medicinskih razloga, zabranu kontakta sa svedocima i žrtvama i javnog razmatranja njegovog slučaja, osim sa članovima tima za odbranu. Ukoliko Šešelj prekrši uslove, srpski vlasti biće dužne da odmah obaveste Tribunal.

Šešelj je, prethodno, „s gnušanjem odbacio bilo kakve garancije izdajničke, prozapadne vlade u Srbiji“. Naglasio je da je „jedino ograničenje“ ukoliko „pretresno veće odluči da ga privremeno pusti na slobodu“ to da „neće napuštati teritoriju Republike Srbije“. Kao i ranije tokom procesa, Šešelj je posredno zatažio „ukidanje pritvora“, koje, po njegovom tumačenju propisuje međunarodno običajno pravo.

Vođa radikala podvukao je „da se neće periodično javljati policiji, niti da nose ogrlice, narukvice ili nanognice, kojima se vređa ljudsko dostojanstvo; da će učestvovati u političkom životu Srbije i na javnim skupovima; da će davati intervjue novinama; da će gostovati u televizijskim emisijama i da će javno kritikovati Haški tribunal kao nelegalni međunarodni sud“.

Tužilaštvo Haškog tribunala nije se, potom, izričito izjasnilo ni za, ni protiv protiv privremenog Šešeljevog puštanja na slobodu.

Naznačilo je da bi, ukoliko sudije odluče da Šešelja puste oslobode do presude, „trebalo da, u skladu sa praksom Tribunalovom, propišu uslove koji bi obezbedili da optuženi ne ugrožava žrtve, svedoke ... i da će se vratiti pred Tribunal ako i kada raspravno veće naredi“. Sudije su, pre toga, pozvale Šešelja, koji se brani sam, ali i tužilaštvo, da dostave svoje poglede „na mogućnost puštanja optuženog na privremenu slobodu“.

Predsedavajući sudija Antoneti naznačio je da je poziv stranama upućen zato što u ovom trenutku „nije moguće odrediti tačan datum izricanja presude“, zato što je novi sudija madaj Nijang (Madiaye Niang) zatražio dodatno vreme da se upozna sa čitavim predmetom. U izdvojenom mišljenju, Antoneti danas ukazuje da će optuženi Šešelj u slučaju da se ne obaveže na poštovanje uslova za eventualno privremeno oslobađanje iz pritvora, ostati u pritvoru do presude za koju u ovom trenutku ne može da kaže kada će biti izrečena. Ukoliko se optuženi napismeno obaveže da će poštovati navedene uslove, onda će moći da otputuje u Beograd, dodaje Antoneti. Antoneti takođe podseća na svoj raniji stav da je trebalo izreći presudu 30. oktobra 2013. godine. „Po meni, nema nikakvog razloga za držanje u pritvoru optuženog jer je sudjenje završeno 20. marta 2012. godine i presuda će biti izrečena kada se novoimenovani sudija potpuno upozna sa elementima procedure“, dodaje Antoneti.

Prema praksi Tribunala, optuženi su do sada bili puštani na privremenu slobodu isključivo ako bi to sami zatražili i priložili garancije svoje zemlje da će ga vratiti na nastavak procesa.

U prošlosti, Šešelj je odbijao mogućnost da podnese zahtev za puštanje na privremenu slobodu, tvrdeći da nikada neće tražiti garanciju „izdajničkog režima u Beogradu“. Jednom prilikom, Šešelj je kazao da bi garancije mogao tražiti jedino od „prijatelja srpskog naroda“ poput lidera Severne Koreje Kim Džong Ila ili libijskog vođe Moamera el Gadafija koji su sada pokojni.

Nekoliko puta, međutim, lider radikala je usmeno od raspravnog veća tražio da mu „ukine pritvor“, u kojem je, po njegovoj oceni „neopravdano“ već 11 godina, ali je Tribunal odbio da razmotri taj predlog, ocenjujući da nije proceduralno ispravan. Sud je, početkom juna, odbio Šešeljevu žalbu na prvostepenu odluku o nastavku procesa sa novim sudijom, posle izuzeća sudija Frederika Harhofa (Harhoff) na zahtev samog Šešelja. U januaru ove godine, Šešelj je u žalbi zatražio da ga Tribunal ili oslobodi ili da sudjenje počne ispočetka.

Šešelj, po odluci apelacionog veća, nije dokazao da je raspravno veće počinilo grešku kada je odlučilo da proces nastavi nakon što se novoimenovani sudija Nijang, koji je zamenio izuzetog Harhofa, upozna sa predmetom, čitajući spis čitavog procesa i pregledajući video snimke iskaza svedoka, iako je to „bez presedana“ u praksi suda.

Odbacujući tvrdnju optuženog da je prekršeno i njegovo pravo na suđenje u razumnom roku, apelaciono veće ocenilo je da činjenica da je Šešelj bez presude u pritvoru skoro 12 godina, „nije predrasuda prema njemu, sama po sebi“.

Odluči o odbijanju žalbe Šešeljeve suprostavio se sudija Kofi Kumelio Afandje, koji je naznačio da striktna primena pravila Tribunala nalaže poništavanje ne samo odluke o nastavku suđenja, nego i čitavog procesa. U zaključku svog suprotnog mišljenja, sudija Afandje naglasio je da bi apelaciono veće Tribunala trebalo da poništi odluku o nastavku procesa Šešelju s novim sudijom i proceni da li je ispravnije održati novo suđenje ili u potpunosti odbaciti predmet protiv lidera Srpske radikalne stranke.

Po sudiji Afandjeu, argumenti u korist odbacivanja čitavog dosadašnjeg procesa „neznatno pretežu“ nad argumentima u korist novog suđenja.

Na Šešeljev zahtev, posebno veće Tribunala je, krajem avgusta prošle godine, izuzelo sudiju Harhofa zbog pristrasnosti, u trenutku kada je izricanje presude bilo zakazano za 30. oktobar 2013, pošto je izvođenje dokaza bilo okončano u martu. Harhof je, po toj odluci, izuzet zato što je pismom prijateljima, objavljenom u danskoj štampi, u kojem je kritikovao poslednje oslobađajuće presude Tribunala „pokazao pristrasnost u korist osuđujućih presuda“.

Neslaganje sa odlukom o izuzeću, potom su izrazile preostale sudije, predsedavajući Antoneti i Flavija Latanci (Flavia Latanci), koji su tvrdili da njihov stav nije uzet u obzir. Odluku o izuzeću, tražeći njeno preispitivanje, tužilaštvo je nazvalo „neosnovanom“. Posebno veće Tribunala, na kraju je odbacilo zahtev za preispitivanje i potvrdilo odluku o izuzeću sudije Harhofa. Umesto Harhofa, u pretresno veće je postavljen sudija Nijang iz Senegala.

Uprkos protivljenju Šešeljevom, raspravno veće u novom sastavu odlučilo je da presudu izrekne nakon što sudija Nijang pročita spis i pregleda video snimke iskaza svedoka.

U januaru ove godine, sudija Nijang najavio je da će mu za taj posao biti potrebno „najmanje šest meseci“, a po današnjoj odluci, potom je zatražio dodatno vreme.

Posle jednog neuspešnog pokušaja i Šešeljevog štrajka glađu, suđenje lideru radikala počelo je u novembru 2007. U završnoj reči, marta prošle godine, tužioci su zatražili da Šešelj bude osuđen na 28 godina zatvora, a optuženi, koji nije izvodio dokaze odbrane, da bude oslobođen. U međuvremenu, Šešelj nije izvođen pred sudije, a, prema članovima njegove porodice, oboleo je od tumora na debelom crevu i podvrgnut je operaciji. O Šešeljevom zdravstvenom stanju, Tribunal odbija da govori, zato što Šešelj nije dao dozvolu da se podaci o njegovom zdravlju objavljuju.

U pritvoru u Ševeningenu (Sheveningen), Šešelj je od 24. februara 2003, kada se dobrovoljno predao odmah pošto je bila objavljena optužnica.

Izvor

• Radoša Milutinović, dopisnik agencije Beta „Šešelju tri dana da obeća da će poštovati uslove” Novinska agencija Beta, 5. јул 2014. (srpski)