Београд: Град предузима низ мера за решавање проблема напуштених животиња
 |
Ова страница је архивирана и даље измене нису препоручене.
Имате исправке? Додајте шаблон {{измена заштићеног}} на страници за разговоре заједно са Вашим текстом, и она ће бити указана администраторима. Напомињемо могућност да коришћени извори више нису доступни на интернету. |
У вези с решавањем проблема напуштених паса на улицама град Београд предузима низ конкретних мера, а да би се тај посао ваљано обавио, неопходна је координација свих надлежних градских и републичких институција, али и сарадња са невладиним сектором и грађанима. Како је речено на данашњој конференцији за новинаре, међу најважнијим мерама јесте стимулација прва вакцинације, трајног обележавања микрочипом и стерилизације. – Друга важна мера јесте проширење и изградња нових капацитета за привремени смештај напуштених животиња. Недавно је завршено проширење азила у Раковици, који сада има капацитет од хиљаду паса, а завршен је и објекат у Ковилову за смештај 250 животиња. До краја године Београд ће добити још два објекта на територији Палилуле и Земуна. Захваљујући свему овоме, око три хиљаде паса биће уклоњено са улица главног града, и то пре свега оних агресивних, који угрожавају и људе и друге животиње. Ипак, циљ није трајно склањање животиња са улица, већ њихова ресоцијализација и удомљавање – рекао је Предраг Петровић, градски секретар за комуналне и стамбене послове, додајући да је недавно и једанест приватних азила добило помоћ града у храни и ветеринарској нези, за шта је из буџета издвојено око 14 милиона динара.Град је решен да се не бори само с последицама и крајњим стадијумом проблема већ и узроцима, те је у складу с тим прва локална самоуправа која је тражила и добила надлежности од републике у области контроле одговорног власништва. Петровић је нагласио да је управо овај сегмент акценат будућих активности јер је неодговорно власништво кључни извор проблема и броја напуштених паса на улицама. Женка просечно на свет годишње донесе од десет до дванаест штенаца, а већ после годину-две остало женско потомство способно је за репродукцију. Због такве прогресије, јасно је да се неконтролисаном окоту мора стати на пут. Комунална полиција, градски и републички инспектори већ неколико месеци су на терену, а како је истакао Петровић, до септембра само упозоравају неодговорне власнике. Нова одлука о кућним љубимцима, с једне стране, даће већа права власницима животиња у питању броја и уласка у јавни простор, али, с друге стране, биће и ригорозна, уз предлог да се непоштовање прописа санкционише новчаним износом од пет до 25.000 динара. Будимир Плавшић, начелник Одељења за заштиту животиња Управе за ветерину Републике Србије, истакао је да свеобухватна сарадња већ даје ефекте, те да је у овој области превентива најбољи модел. У јединственој бази података тренутно је регистровано око 880.000 власничких животиња, од чега је у Београду прописно обележено и заведено око 110.000 (вакцинисаних 190.000). Ова управа помогла је акцију удомљавања животиња „Најбољи пријатељ” и донирала велику количину микрочипова и раније вакцина, у укупној вредности од око шест милиона динара.Директор Ветеринарске установе „Ветерина Београд” Братислав Станковић казао је да се тренутно потписују уговори са 79 ветеринарских амбуланти, установа и станица, после чега ће грађани моћи бесплатно да обележе и вакцинишу пса, без обзира на старост. За ове потребе обезбеђено је 10.000 вакцина и 18.000 микрочипа. Уз заказивање биће обављено и 2.000 стерилизација женки, што ће се из градског буџета дотирати са пет хиљада динара по једној стерилизацији.