Београд: Потписан Уговор о преносу оснивачних права ПКБ-а са републике на град
Потписивањем Уговора о преносу оснивачких права, данас је званично Пољопривредна корпорација АД „Београд” прешла са републике у надлежност града Београда. Уговор су потписали Мирослав Чучковић, члан Градског већа, и Мишела Николић из Министарства економије и регионалног развоја, а присуствовали су градоначелник Драган Ђилас, министар пољопривреде, шумарства и водопривреде Саша Драгин, Живорад Анђелковић, помоћник градоначелника и Данило Башић, председник општине Палилула.
– Веома ми је важно да више од две хиљаде запослених наставе да раде, примају плате које могу да зараде и да ово не буде још једна у низу приватизација које су довеле до тога да велики број људи преко ноћи остане без посла. Предност ПКБ-а биће то што је сада део градског система, јер је познато да сва јавна предузећа у граду морају да послују позитивно и профитабилно. Направићемо план како да то и реализујемо, план који је реално могућ и изводљив. Мислим да су запослени у овом предузећу добили мотив да наставе да раде и очекујем њихово максимално разумевање за период који долази, али са јасним светлом на крају тунела. Град ће помоћи ПКБ да стане на ноге и сигуран сам да ћемо у томе имати значајног партнера и у Министарству пољопривреде. Предстоје нам и инвестиције у ПИК „Земун” и Воћарске плантаже у Гроцкој. Циљ нам је да се јасно раздвоји пољопривредно од грађевинског земљишта и да добијемо пољопривредна предузећа којима ћемо сви моћи да се похвалимо и која ће остати иза нас – казао је Ђилас.
Мирослав Чучковић је истакао да су следећи конкретни кораци именовање новог менаџмента на седници Скупштине града, затим прављење бизнис плана који ће подразумевати реструктурирање радних места, повећање продуктивности, подмлађивање кадра и договор око тога које су то парцеле где више није реално да се гаји пшеница и кукуруз, већ да се кроз систем „зеленог прстена” уложе средства у нове пластенике и стакленике за производњу воћа и поврћа. Постоји идеја и да се подигне постројење за производњу биомасе, која би се користила у Градском саобраћајном предузећу „Београд”.
– Ово није обично потписивање уговора већ први корак и темељ у остваривању визије градоначелника у формирању Београда 3. Саобраћајницом будућег моста Земун–Борча с једне стране и модерном пољопривредном производњом по европским стандардима с друге стране обезбедиће се квалитетнији живот за људе који живе и раде у овом делу града – истакао је Чучковић.
Саша Драгин истакао је да је преузимањем оснивачких права над ПКБ-ом спречена могућност да се предузеће купује, распродаје или распарчава, што се десило бројним другим. Град и република ће у наредном периоду припремити програм агломерације предузећа, заједно са још неколико посрнулих пољопривредних предузећа. Најважније је успоставити производне програме који ће бити профитабилни, да се задрже радна места уз нову расподелу, сачува земљишни фонд предузећа и уложи у техничко-технолошки напредак, нагласио је Драгин.
Генерални директор Милан Вељовић казао је да је на овај начин дефинитивно завршена осмогодишња агонија око могуће приватизације јер су град и република препознали вредност и потенцијал предузећа. Пољопривредна корпорација „Београд” је правни следбеник Пољопривредног комбината „Београд”, основаног 1945. године са задатком да снабдева Београд основним производима исхране. Основу система чинила је примарна пољопривредна производња, ратарство и сточарство, која је изградила прерадне капацитете на основним производним линијама: прерада млека и меса, производња концентроване сточне хране, прерада воћа, поврћа и житарица и других производа. Упоредо са развојем прерађивачких капацитета, развијена је сопствена мрежа трговинских и туристичко-угоститељских објеката, чиме је заокружен систем производње, прераде и пласмана производа исхране из програма ПКБ-а. Пољопривредна корпорација „Београд” је „матично предузеће” у систему ПКБ-а и има учешће у капиталу седам зависних предузећа из области примарне производње, прехрамбене индустрије и услуга. Основне производне могућности овог предузећа на годишњем нивоу су пшеница – 32.000 тона, кукуруз 32.000 тона, шећерна репа 60.000 тона, соја 7.500 тона, крмно биље 130.000 тона, индустријско поврће 6.000 тона, свеже млеко 65 милиона литара и месо (жива мера) 4.000 тона.
На територији Београда налази се 218.055 хектара пољопривредног земљишта или 67,5 одсто укупне територије, од чега се под воћнацима налази 15.341 ha или седам одсто, виноградима 2.892 ha или један одсто и под повртним биљем 22.398 ha или 10,3 процента. Потенцијал пољопривредне производње Београда, између осталог, огледа се и у доброј саобраћајној инфраструктури, што омогућава снабдевање пољопривредним производима двомилионског града, чиме се не може похвалити ниједна европска метропола. Улагањем у пољопривреду града отвара се могућност за унапређење и развој трговине, односно могућност за изградњу модерне структурте тржишта и трговине у функцији одређивања интензивне и ефективне конкуренције између привредних субјеката, с обзиром на то да пољопривредни производи заузимају знатно место како на домаћем тако и на страном тржишту.