Београд: Представљање Астрономске опсерваторије у оквиру „Дана Београда”
 |
Ова страница је архивирана и даље измене нису препоручене.
Имате исправке? Додајте шаблон {{измена заштићеног}} на страници за разговоре заједно са Вашим текстом, и она ће бити указана администраторима. Напомињемо могућност да коришћени извори више нису доступни на интернету. |
13. септембар 2010.
Београд/ Србија
Општина Звездара ће у оквиру „Дана Београда” представити Астрономску опсерваторију, која ће посетиоцима отворити врата 11, 14, 16, и 18. септембра од 18 сати до 22 часа. Заинтересовани суграђани моћи ће да погледају музејску поставку астрономских инструмената, посете Велики рефлектор и посматрају ноћно небо, уколико временске прилике буду погодне.
Астрономска опсерваторија је објекат од посебног значаја за развој астрономије, физике, метеорологије и сеизмологије у Србији и налази се на највећој надморској висини (248,6 метара) Београда. Једна је од најстаријих научних установа у Србији и једини самостални астрономски институт у бившој Југославији, основан 1887. године. До 1929. рад се одвијао у провизорној опсерваторији у закупљеној кући породице Гајзлер, а затим у Карађорђевом парку, у згради тадашње Метеоролошке опсерваторије, у чијем се мањем музејском простору налази једна соба посвећена почецима астрономске науке у Југославији.
Године 1929. одобрена су средства за изградњу нове, модерне опсерваторије на брду Велики Врачар, које од тада (као и читав део града) носи назив Звездара – по „звездарници”. Изузетан и веома вредан архитектонски комплекс Астрономске опсерваторије пројектовао је Јан Дубови, члан Групе архитеката модерног правца. Астрономска опсерваторија је изграђена између 1929. и 1931. године, a пројектована је као комплекс са управном зградом и павиљонима у којима је смештена астрономска опрема. Због свог великог значаја, ова грађевина је под заштитом Завода за заштиту споменика културе.
Извор
уреди- „Београд: Представљање Астрономске опсерваторије у оквиру „Дана Београда”” Град Београд, 13. септембар 2010. (српски)