ЕК се залаже за деблокаду трговинског споразума са Србијом



14. октобар 2009.

Брисел / Европска унија (Глас Америке) Сутрашње објављивање годишњег извештаја Европске комисије о прогресу држава Западног Балкана према стабилнодсти и европским интеграцијама, бар када је реч о БиХ, никога не доводи у недоумицу - иако јесте начињен задовољавајући напредак у трговинском делу Споразума о стабилизацији и придруживању, политичка клима је све лошија, што је и кључни разлог заостајања у приближавању европским институцијама. Када је реч о Србији, Комисија је уверена да је дошло време да се деблокира Привремени трговински споразум и без Младића и Хаџића у Хагу. Разлог за то се налази, како се наводи, у доказаној опредељености власти у Београду европским интеграцијама, као и у њиховом појачаном ангажману како би преостали хашки бегунци били изведени пред лице правде.

За БиХ, уколико жели да се ускоро придружи кандидатима за европско чланство, неизбежан корак су уставне реформе, каже се, поред осталог, у редовоном годишњем извештају! Европске комисије који даје пресек прогреса какав је начињен у провођењу реформи и кретању према европским интеграцијама. Иако се признаје да је задовољавајући начин на који се примјењује трговински део Споразума о стабилизацији и придруживању, упозорава се да су за озбиљно схатање могуће апликације Сарајева за пуноправно чланство, неопходне уставне промене које ће омогућхити ефикасно функционисање државних институција, што сада није случај.

Кључна блокада прогресу препозната је у све горој политичкој клими, сталним политичким сукобима на релацији федерација - РС, запаљивој реторици која не напушта свакодневни политчки живот. Земља, поред осталог, мора испунити постављене услове и циљеве како би се затворио Уред Високог представника, јер, указују европски званичници, протекторату није место у европском чланству.

Када је реч о Србији, Комисија снажно позива Веће да коначно деблокира Привремени трговински споразум. Разлог за то се налази у чињеници да је званични Београд доказао опредељеност европским интеграцијама и додатно поспешио сарадњу са Хагом, иако Младић и Хаџић још увек нису на оптуженичкој клупи. Препознат је и напор државе да примени амбициозан план европских интеграција, што би, након деблокаде Споразума, а уз доказано способну државну управу, резултирало брзим напретком према Бриселу.

Упозорава се и да Србија треба да да покаже конструктивнији став према Косову, првенствено европској цивилној мисији и, посебно, њеном пуном функционисању на северу Косова. Конструктивност Београда би добро дошла и када је реч о учешћу Косова у регионалним трговинским токовима, поручиће се, попред осталог, сутра из Брисела.

А уз ово, данас се огласио и европски суд аудитора, врховно тело финансијске контроле пословања европских институција, и то специјалним извјештајем о активностима Европске колмисије на Западном Балкану на пољу унутрашњих послова и правде. Њихов став је - Комисија не сме одустати од започетих пројеката на терену, посебно оних који воде сигурнијим границама и ефикаснијем судству. Ево шта је поручио члан тог тела, Мартен Енгвирда:

"Два су кључна питања: Прво, да границе буду сигурније, јер унутар бивше Југославије постоји око 5 хиљада км граница између седам држава. Наравно, због успјешније борбе против трговине дрогом и људима је важно да су границе сигурне. Друга ствар су судови - провођење закона, да криминалци које ухапси полиција заиста и буду приведени правди, зато је градња снажнијег судског система један од кључних приоритета".

Извор

уреди