Канада: Јасмин на странпутици
Слика: Laslovarga.
Дуга канадска зима траје ли траје, у почетку је као у оној легендарној „грталици“, било бело и лепо. Најзад права зима, све бело лепо, посете скијашким центрима за породицу, свакодневно санкање за децу, одлазак на оближње центре за клизање... Дојадило!!! Треба чистити снег на „минускознаколико“ и не види се крај! Али да ли је стварно тако?
Појавило се „светло на крају тунела“ да нам на мало прекрати ову дугу белу „грталичку“ лепоту.
У Канаду нам поново долазе београдски уметници са новом представом. Овај пут са представом „Јасмин на странпутици“ за који је текст написала Љиљана Лашић и која је за овај сценарио добила награду „Златни ћуран“ на Данима комедија у Јагодини.
У представи играју Иван Босиљчић који је у улози Јасмина показао свој раскошан таленат и за музику. Ова представа је била мотив да научи да свира гитару! Ту је и Рада Ћуричин а и Љиљана Лашић је у комбинацији.
„Ово је комад за сузе и за смех о нашим карактерима и наравима. Има три лица, а могао је да има тридесет , или три милиона. Ко је овде жртва, ко племенит, ко окрутан? Ко је хришћанин, а ко атеиста, открива крај ове приче, коју вам нећемо открити. Представа је премијерно изведена у новембру 2002. године и играна је на сценама широм Србије, Европе и Аустралије. Први пут гостује у Канади, где ће прославити своје јубиларно 250. извођење .“
- У овој комичној љубавној драми играју
Марлена ... психијатар, чија је судбина слична свим душама одраслих у времену комунизма и која тек на крају живота налази утеху у вери својих дедова које се тако лако целог живота одрицала. Њена побожност, тако накнадна, не доноси мир њеној изгубљеној души... Била је кћер амбасадора у Француској и слепо је бринула о оцу не водећи рачуна о себи... - Рада Ђуричин
Сташа ... сликарка, наизглед тако окрутна, склона разврату, љубитељ сваке врсте скандала, слободна, речита, пркоси свету и слика само ђаволе... Слика оно што види око себе. - Љиљана Лашић
Јасмин ... лик залутао у земљу у којој тражи спас од рата и страхота којима није припадао, које ничим није изазвао, али чији га одјек прати у стопу. Да ли је Београд спас , да ли ће у њему пронаћи мир или добити визу за Канаду, за неки други срећнији свет? - Иван Босиљчић
Текст : Љиљана Лашић
Спољашње везе
уредиИзвор
уреди
