Коло - Професионалци на делу

27. октобар 2011.

Српски ансамбл народних игара и песама Коло из Београда је кренуо на своју турнеју по Северној Америци. До сада је одржао два концерта, један у канадском граду Торонту а други такође у Канади, у Хамилтону. Гостовање је предвиђено да се одржи у периоду од 23. до 31 октобра 2011. године и да такође се одрже неколико концерата у САД.

Уједно је програмом гостовања предвиђено да ансамбл Коло увелича и обележи 25. годишњицу постојања СКУД „Опленац“, који води Бата Марчетић који је и сам својевремено био један од играча ансамбла Коло, а сада је водећи кореограф у овом делу Онтарија и Канаде.

Коло долази са целовечерњим програмом који обухвата песме и игре из Србије и из бивше Југославије. Коерографије за ове наступе су поставили најпознатији српски кореографи: Добривоје Путник, Олга Сковран, Десанка Ђорђевић, Дејан Милосављевић, Драгомир Вуковић, Ивана Деспотовић и Слободанка Рац.

„Вредело је доћи“

(Изјава Драгана и Снежане после представе)

„Овако нешто се не виђа сваки дан, морам да упишем дете на фолклор“

(Изјава једне мајке, такође после представе)

Концерт у Хамилтону, на ком сам и ја присуствовао, је био беспрекорни успех. Позоришна сала на Мохак колеџу (Mohawk College) са све балконом је била препуна и тражила се карта више (наравно које није било).

Концерт је почео у 19:35 а завршио се у 21:50. Два сата и двадесет пет минута је публика остајала без даха. После сваке изведбе проламао се громки аплауз за бис, што су професионалци из Кола радо чинили. Гледајуће уназад не бих могао да издвојим која кореографија је била најбоља. Најбоље су биле све, мада је Тројно - Пастирске игре, кореографија Добривоја Путника, чика Добре, како смо га звали у панчевачком КУД „Абрашевић“, некако запало за око дал' због носталгије ил' нечега другог али је пробудило сету. Та кореографија која је у животу већ преко четрдесет година и даље је свежа, полетна и пуна енергије.

Концерт је био предвиђен да траје око два сата међутим публика и играчи Кола су га продужили на радост посетилаца којима се није ишло кући и задњи аплауз после биса је трајао пуних пет минута. Захвалност за леп концерт и лепо дружење.