Мито највећи на Косову, најчешћи у Србији
24. октобар 2013.
Брисел/ Белгија (Beta) Канцеларија УН за борбу против дроге и криминала (УНОДЦ) и Европска комисија оцењују у најновијем извештају да је „корупција једна од највећих препрека за пословање на Западном Балкану“ и указују да се на Косову у просеку тражи највећа свота за мито у бизнису, док је корупција најраспрострањенија у Србији.
Слика: Captain Blood.
У извештају „Бизнис, корупција и криминал на Западном Балкану“, објављеном у четвртак у Бриселу, упозорава се да је „корупција, заједно с криминалом, велики терет за развој региона у целини“ и да најтеже погађа грађевинарство и трговину.
С корупцијом су се, како се указује, бизнисмени суочили највише у Србији - у 17 одсто послова, и у Албанији где је тај проценат био 15,7 за годину дана.
Међутим, у просеку највише новца за подмићивање да би се, што је најчешћи циљ, омогућило покретање неког посла, морало је да се да на Косову, просечно 1.787 евра за један мито, док је у Србији мито у просеку износио 935 евра по послу.
У свега 1,8 одсто случајева представници бизниса су били спремни да инспекцијама и судским властима пријаве случајеве тражења мита за добијање послова или убрзавање поступка издавања дозвола и друго.
У документу ЕК и УН се подвлачи да разговори и истраживања у више од 12.700 предузећа на Западном Балкану показују да је „корупција трећа највећа препрека за пословање у региону“ и да је у 10 одсто послова било нужно да се да мито у контактима са званичницима јавне управе.
На Западном Балкану је, како се наводи, у протеклој години 5,9 одсто могућих учесника у пословима одустало од озбиљних инвестиција због захтева да дају мито, а 9,1 одсто бизнисмена је обуставило било какво веће улагање због претњи да додју под удар криминала.
Највећи део мита су предузетници приморани да дају општинским или обласним званичницима, службеницима у царини, „а посредно се ставља до знања да се мито по правилу даје и за избегавање пореза“.
Заменик директора УНОДЦ Сандип Чавла је, представљајући извештај, предочио да би у земљама Западног Балкана тај терет корупције и претњи организованог криминала за пословне кругове био веома умањен ако би власти „примениле знатно више боље циљаних мера“ да се то делотворно сузбије.
У извештају ЕК и УН се указује и на то да је у региону 35,7 одсто мита службеницима јавне администрације плаћано у готовини, и то у просеку 880 евра по миту. Храна и пиће, дати за подмићивање у 33,6 одсто случајева, други су најпопуларнији вид плаћања мита, а у 21 одсто случајева мито су била „остала средства“.
Најчешћи циљ плаћања мита је да се „убрзају поступци за покретање послова“, и то у 40,3 одсто случајева, а потом, како кажу представници бизниса, „бољи третман“ (14,1 одсто случајева), као и „омогућавање довршетка поступка“ (12,7 одсто) и остали разлози.
Најчешћи разлози за непријављивање, односно пријављивање захтева за мито инспекцијама и судовима, само у 1,8 одсто случајева јесте, како наводе представници предузећа и бизниса, то што то „нема никакве сврхе“, односно то што је „подмићивање уобичајена пракса“ или „знак захвалности“.
Знатно чешће се са захтевима за плаћање мита суочавају делатници у ситном бизнису, него учесници у крупним пословима, као што је подмићивање чешће услов за послове компанија са учешћем страног капитала, него за оне које немају инострана улагања.
Грађевинарство, и то у просеку 12,2 одсто, и трговина, у 10,3 одсто случајева су највише на удару захтева за давање мита да би се омогућили послови.
Саговорници из 12.700 предузећа са Западног Балкана су истражитељима УН и ЕК такође предочили да су потом на удару подмићивања прерађивачка индустрија (9,9 одсто), производња гаса, електроенергије и сектор снабдевања водом (9,2 одсто), као и хотелијерство и угоститељство, у девет одсто случајева.
Извор
уреди- „Mito najveći na Kosovu, najčešći u Srbiji” Novinska agencija Beta, 24. октобар 2013. (српски)
