Сећање на трагедију у Чернобиљу

26. април 2011.
Чернобиљ/ Украјина (VOA) - Априла 26, 1986, најтежа нуклеарна несрећа у историји, догодила се у нуклеарној електрани у Чернобиљу. Зрачење после експлозије реактора, проширило се по великим деловима северне и централне Европе. После несреће, око Чернобиља је успостављена зона пречника 30 километара у коју је забрањен улазак, тако да је град саграђен за смештај радника електране и њихових породица, потпуно запечаћен. Упркос томе што је разорени реактор прекривен дебелим слојем бетона, на 25. годишњицу експлозије, електрана је и даље опасна због радијације.

Слика четвртог реактора нуклеарне електране Чернобил

Припјат, Украјина. Мртав град. Куће, учионице, игралишта и сви остали објекти се распадају, а дивље растиње осваја земљиште. Припјат је некада имао 50 хиљада становника. Они су сада отишли, можда заувек. Једино су остали физички подсетници на њихов живот, који се полако претварају у прах. Припјат је изумро после најсмртоносније нуклеарне несреће у историји, Чернобиља.

Априла 26. 1986, рано ујутру, у реактору у Четвртој јединици у Чернобиљу, започета је експериментална проба расхладног система. Реактор се прегрејао и експлодирао због повећаног притиска паре и разнео кров електране. Нуклеарно зрачење је кренуло према небу у праскозорје. И, док су људи спавали, проширило се преко целог Припјата, са северне стране Чернобиља.

У реактору број Четири, нуклеарно гориво и околни графит су се запалили. Надлежни су упутили хеликоптере изнад реактора да избаце песак и други материјал и покушају да угасе ватру. Међутим, пожар се наставио данима. Ветар је разнео радиоактивне честице из ватре по великом подручју. Украјина, Белорусија, Русија. Потом Скандинавија, Британија и други делови Европе. Како је ветар мењао правац, мењала је и радијација.

Коначно, дан и по после експлозије, наређена је евакуација Припјата. Народу је речено да ће трајати свега неколико дана, тако да су људи оставили за собом готово све. Никада се нису вратили. Упркос необузданом ширењу зрачења, совјетски званичници су у почетку врло мало јавно говорили о томе шта се догодило у Чернобиљу. Многи су више веровали својим лидерима, него страним извештајима о несрећи.

Детектори радијације у другим земљама, стотине километара даље, присилили су Совјете да признају несрећу у Чернобиљу. Хиљаде људи су доведене у Чернобиљ да рашчишћавају рушевине од експлозије. Они су такође градили конструкцију, названу саркофаг, да покрије растурени рекатор. Међутим, опрема коју су користили је постала толико озрачена, да су морали да је оставе. Озрачени су и радници. Многи су оболели.

Локација нуклеарне електране Чернобил на мапи Украјине

Совјетска влада је саопштила да је најмање 31 смртни случај у чернобиљској електрани директно повезан са експлозијом у реактору. Светска здравствена организација каже да је могуће да од оних који су учествовали у рашчишћавању умре још 2200 људи. У извештају организације се наводи да би, све у свему, од канцера и других обољења изазваних зрачењем, могло да умре четири хиљаде људи.

Радиоактивност је присилила власти да успоставе безбедносну зону у кругу од 30 километара око Чернобиља и запечате Припјат. Међутим, електрана је наставила да производи електричну енергију до коначног затварања, децембра 2000. Совјетски реактори чернобиљске електране типа РБМК, нису били обавијени дебелим бетонским конструкцијама названим сигурносним коморама, које су сада стандардне. Филип Жаме, бивши директор Одељења за безбедност нуклеарних инсталација Међународне агенције за атомску енергију, наглашава важност тих комора.

„Сигурносне коморе су веома важне, оне су једна од баријера. У случају несреће, морамо да заштитимо средину и људе од зрачења.“

Русија и даље користи 11 реактора типа РБМК. У најтежој нуклеарној несрећи у историји Сједињених Држава, на Острву три миље у Пенсилванији, 28. марта 1979, није било људских жртава и сигурносна комора је остала неоштећена, упркос делимичном топљењу нуклеарног горива.