Сиријска 'балкан експрес' избеглица


28. децембар 2015.
Европска унија -  (Beta) - Док Европска унија засад споро и с малим успехом настоји да уведе заштиту спољних граница и „вруће контролне тачке“ као сито и решето за избеглице из ратова и мигранте који не могу добити азил у ЕУ, кријумчари миграната од Сирије и Ирака, па до Турске и Балкана трљају руке јер очекују на пролеће још већи талас придошлица.

Избеглице из Сирије и Ирака
Слика: Ggia.

Кријумчари кажу да ће сви покушаји да се међе Европе браве за мигранте само подићи цену њихових „услуга“ и кажу да, како сад стоје ствари, било легални, било илегални шверцерски путеви миграната могу можда само бити делом преусмерени, рецимо на Албанију, Босну или Италију, али не и заустављени.

Извештач шпанског листа Мундо са македонско-српске границе је јавио да километри аутобуса чекају на превоз избеглица и миграната и да они који организују тај бизнис кажу да „нема ништа уносније од Сиријског балкан експреса“.

Медији у ЕУ су пренели изјаву контра-адмирала Ервеа Блежана, једног од заповедника европске поморске операција „Софија“ за одвраћање шверцерских пловила са мигрантима у Средоземљу, који је обелоданио обавештајне податке да је, рецимо, уз подмићивање турских граничних власти у ноћи између 9. и 10. децембра само једна „тура“ пребацивања миграната бродом са турске обале на једно грчко острво кријумчарима донела зараду од 380.000 евра.

Кријумчарски ценовник иде од 2.000 евра по глави, ако се одабере копнени пут преко Балкана, а врло опасан превоз обичним гуменим чамцем се плаћа од 500 до 1.000 евра, док мигранти морају из џепова извадити и до 3.500 евра ако се укрцавају у далеко безбедније рибарске бродове.

И сам врховни командант НАТО-а, генерал Филип Бредлав, управо је потврдио анализе Европске комисије и чланица ЕУ да се на пролеће очекује нова још снажнија навала миграната у ситуацији кад се увођење европске граничне и обалске страже очекује тек у јулу 2016, а само две „вруће тачке“ за утврђивање ко су избеглице, а ко су илегални мигранти су установљене у Грчкој и Италији.

Европски медији су с видном пажњом објавили истраживања јавног мњења у ЕУ које показује да је за 45 одсто грађана прошле године кључни проблем био то што у Унији има 24 милиона незапослених.

А уочи Божића су 58 одсто житеља европске двадесетосморице ставили до знања да их највише брине избегличка криза, као последица ратова на Блиском истоку којима се не види крај, али и јако лошег руковођења кризом од стране влада ЕУ и Савета министара и Европске комисије. У коментарима читалаца и гледалаца медија у ЕУ сад све више избија у први план и оцена да је без плана и контроле примљен први талас од милион имиграната.

Уздржаност становништва према новом таласу избеглица расте и у неким западним чланицама Уније, а не само у земљама на истоку Европе, чији житељи и политичари кажу да би навалом миграната дошли у питање њихов идентитет и, после изласка из совјетског блока, поново заокружене историјске националне основе.

У коментарима се указује и на примере Аустралије, Канаде и САД које, како се подвлачи, планирано, уз расположиву инфраструктуру и фондове, доводе избеглице који су потребни њиховим привредама и друштвима, а кад је Европа у питању „ту долазе сви, јер они су ти који бирају Европу“. А опасно наличје ове мрачне медаље је чињеница, како казују извештаји контра-адмирала Блежана, да је рецимо упућивање миграната у Европу „постало права индустрија у Либији која представља 30 до 35 одсто бруто домаћег производа те земље“.

Извештач Мунда из Прешева јавља да тамо колона аутобуса чека на превоз избеглица према Хрватској и цена је до 70 евра по седишту, тако да избеглице, мигранти то дочекају с олакшањем, ако се зна да су дотле морали да плаћају у просеку по 1.500 евра по глави да се преко Турске домогну Грчке и Македоније.

И посебно, како су се сви жалили шпанском новинару, зато што су их дотад пљачкале праве организоване банде, али и полицајци им отимали новац, пасоше, телефоне.

Извор уреди