Тајни документ о трговини органима


17. фебруар 2011.

Париз (Beta) - Телевизија мрежа Франс 24 и италијанска агенција ТМ њуз дошли су до поверљивог документа УН и Хашког трибунала о могућој трговини људским органима на Косову, у Албанији и у још неколико држава коју су организовали припадници Ослободилачке војске Косово, објављено је на сајту те телевизије.

Према Франсу 24, тај документ су 2003. редиговали истражитељи УН, али он никада није предат Еулексу. Још није разјашњено због чега то није учињено, додаје телевизија.

Телевизија такође наводи да се међу организаторима трговине органима 1999. и 2000. помињу и блиски сарадници Рамуша Харадинаја, бившег команданта ОВК и премијера Косова између 2004. и 2005, кога је Хашки трибунал оптужио за ратне злочине и сада се налази у притвору.

Документ представља неку врсту компилације УНМИК-ових извештаја о истрагама. У њему се описује трговина која се наводно догодила одмах после рата, 1999. и 2000. Жртве које су биле углавном српски цивили са Косова, али и младе жене пореклом из источноевропских земаља, према документу, илегално су довођене на север Албаније.

Према том извештају, жртве су, након што би биле доведене у Албанију, пребациване у илегалне притворне центре и у импровизовану болницу, названу „жута кућа“, где су им вађени витални органи ради касније продаје на илегалном тржишту.

На сајту је објављен факсимил документа на 29 страна (http://www.france24.com/static/infographies/documents/kosovo_house_2003.pdf) у којем се наводи да је средином 1999, а можда и раније, између 100 и 300 људи отето и камионима пребачено у притвор на северу Албаније.

Већину отетих чинили су, како се наводи, мушкарци, Срби са Косова који су заробљени између јуна и октобра 1999. Почев од августа 1999. неки од њих, између 24 и 100 људи, пребачени су са севера Албаније на друге локације, у приватне куће или индустријске комплексе у централној Албанији, углавном у близини града Бурељ, 110 километара југозападно од Кукеша.

Пребацивани су и на друге локације, али су имена тих места у објављеном факсимилу документа зацрњени.

Заточеници који су довезени у централну Албанију поново су пребацивани у малим групама у једну приватну кућу јужно од Буреља у којој се налазила импровизована клиника. Тамо су им вађени органи, после чега су умирали, а њихови посмртни остаци покопавани су у близини. Органи су пребацивани на аеродром Ринас код Тиране, а одатле у иностранство.

Међу заробљеницма који су довођени у кућу/клинику код Буреља било је и жена са Косова, из Албаније и источне Европе. Последња група заробљеника доведена је у ту кућу 2000. године, наводи се.

Осим заточеника који су довођени живи, у Албанију је пребачен и одређен број тела српских цивила убијених на Косову који су сахрањивани на удаљеним локацијама.

Документ се, како се наводи, заснива на интервјуима са изворима, етничким Албанцима који су били припадници ОВК. Неки од њих учествовали су у пребацивању заробљеника, или људских органа, али нико од њих није био сведок медицинских захвата - вађења органа.

У документу се наводи и да су транспорт и хируршке интервенције вршени са знањем и/или уз активно учешће официра ОВК средњег и вишег ранга ОВК као и лекара са Косова и из иностранства. Операције су подржавали људи са везама са оперативицма албанске тајне полиције владе бившег премијера Салија Берише.

У тајном документу детаљније се описује локација на којој се налази кућа у којој су наводно вађени органи, а потом наводе имена десет жртава којима се не могу прочитати презимена и сведочења извора.

Француска телевизија подсећа да је у то време на Косову било присутно више десетина хиљада представника УН, ОЕБС-а и НАТО-а, али да због хаоса који је тамо владао, нису реаговали на многобројна кривична дела која су починили припадници ОВК.

Додаје се такође да су информације о трговини људским органима први пут објављене 2008. године у књизи бивше главне хашке тужитељке Карле дел Понте за шта УНМИК и остале међународне организације нису показале много интересовања.

Извештај Дика Мартија, из децембра 2010. године, изазвао је много више интересовања, наглашава Франс 24.

Извор

уреди