Цене енергената присиљавају Американце да промене стил живота


13. јул 2008.
Вашингтон/ САД Цене енергената мењају начин на који људи широм света живе. Многе Американце који су купили велике куће изван великих градова, високе цене енергије приморавају да промене стил живота. Тако чланови једне породица из шире околине Вашингтона у последње време доста размишљају о избору који су направили.

Попут многих других Американаца, Марко Капајачи, његова супруга Џоана и њихово троје деце, искористили су недавни раст америчког тржишта некретнина. Пре три године, они су продали своју мању кућу у предграђу Вашингтона и зарадили веома добро на њој. С тим новцем, купили су кућу са пет спаваћих соба и неколико хектара земље педесет километара јужно од престонице.

"Целог свог живота смо напредовали. Пошто је ситуација била све боља, плата је била све боља. Од једнособног стана, прешли смо у двособан, у малу кућу, мало већу и на крају ову велику породичну кућу".

Марко је компјутерски инжењер рођен у Перуу. Његова супруга Џоана, из Ел Салвадора, води рачуна о њиховој деци. Мислили су да купују део «Америчког сна»: велику кућу са земљиштем у безбедном, тихом крају. Међутим, како америчко тржиште некретнина пада, а цене енергената расту, породица Капајачи, попут многих Американаца, открива да сан више не могу да приуште.

Цене бензина утротручиле су трошкове превоза, јер Марко до посла и назад сваког дана пређе 130 километара. Његова кућа греје се на гас, чија цана се такође утростручила. Марку сада треба више од 50 долара недељно за дизел гориво како би покосио траву, а Џоана се жали да су се трошкови исхране готово удвостручили.

"Пре сам трошила две стотине долара недељно, сада морам да потрошим 350 долара на нас пет".

Марко и његова породица мислисли су да ће се се једног дана преселити у још већу кућу. Џон Ајронс, директор одсека за истраживање на Институту за економску политику, каже да ће трошкови енергије приморати многе Американце да смање своје потребе.

"Биће неопходна промена у начину живота, у смислу величине кућа у којима људи живе и где се те куће налазе. Биће то прилично велика промена у обичним свакодневним активностима, како за средњу класу, тако и за он екоји се муче да саставе крај с крајем".

Породица Капајачи има све мање новца на располагању. Џоана је некад кувала три пута недељно, и често би излазили на ручак или вечеру. Сада кува свкодневно, а Марко остатке носи на посао да не би морао да купује ручак.

"Не купујемо меса као некад. Прешли смо на пилетину, а са пиринча на кромпир. Пиринач је ужасно скуп". Џоана додаје да скоро више и не излазе.

"Раније, ишли бисмо у биоскоп. Сада морамо да изнајмимо филмове и гледамо их код куће. Направимо кокице и имамо вече у кругу породице. Све то због пораста цена, све је тридесет до четрдесет одсто скупље".

Марко каже да вози свој економични аутомобил што мање може. Са својим шефом је разговарао о томе да ради од куће како би уштедео новац. "Некад ми је требало 20 долара да напуним резервоар, сада више од 50".

Његов важећи уговор истиче за месец дана и забринут је за своју будућност.

"Мислим да, уколико променим посао, а наставим да зарађујем исто, да ће нам бити потребан додатни приход. Вероватно ће моја жена морати да почне да ради да би опстали".

Џон Ајронс каже да је у данашњој екеономији америчка средња класа двоструко погођена.

"Док цене расту, приходи људи - када их прилагодите инфлацији - се смањују. Када погледате приходе у средини скале прихода, они се нису опоравило од онога где су били током последње рецесије, још 2000. године".

За сада, Марко и његова породица пазе на сваки долар. Како каже, често се буди у сред ноћи и размишља о својим одлукама. Нада се да ће му уговор бити обновљен, уз већу плату, јер би то његовој породици пружило мало лакши живот у економском смислу.


Извор

уреди