Београд: Геронтодомаћице помажу у кући, али и лече самоћу најстаријих Београђана


12. децембар 2010.
Београд/ Србија

Иако ће ускоро напунити 92 године, Београђанка Ружица Мандић и не помишља да се из своје куће пресели у старачки дом или код ћерке у иностранство. Бака Ружица живи сама, али није усамљена, јер о њој већ две године брине геронтодомаћица Љиљана Стојановић. У опису посла јој је да сређује стан, кува ручак, набавља неопходне намирнице и лекове, али Љиљана и њене колегинице из градске Службе помоћи у кући, лече и самоћу најстаријих Београђана.– Имам пуно родбине и пријатеља, али самоћа зна да буде тешка. Могла бих да се преселим код сина и ћерке у иностранство, али не желим да их оптерећујем, нити да идем из свог дома и моја четири зида. Имам Љиљу која ми у свему помаже и она се овде осећа као код куће. Кад ујутру дође, прво попијемо кафу и лепо се испричамо, а онда се договарамо шта тог дана треба да се уради. Највише посла има петком, јер ми тада кува и за викенд – прича Ружица.Љиљана је са њом сваког радног дана по два сата дневно, а затим обилази још двоје корисника на Звездари. Међу њима је и Лепојка Митановски, инвалидски пензионер, која већ 16 година користи ову врсте социјалне помоћи. И код ње, дан обавезно мора да почне заједничком кафицом.– Љиља је већ четири године мој мелем за душу. Она у сваком тренутку зна шта треба да се уради у кући, а да ја то не морам да јој кажем. За неког у колицима, овај вид помоћи је једини начин да останете самостални у својој кући, а не у неком дому – истиче Лепојка Митановски.Услуге 667 геронтодомаћица, чији рад финансира град Београд, тренутно користи 2.000 углавном слабо покретних и непокретних суграђана, док их је још 1.000 на листи чекања. Право на помоћ у кући имају стари и болесни, којима сродници не могу да пруже адекватну заштиту у стану, а цена ове услуге износи 1.100 динара. – Такође је и велико интересовање жена за овај посао, али он није нимало лак. Геронтодомаћице морају да имају средњу стручну спрему и да прођу озбиљну едукацију са социјалним радницима, психолозима и запосленима у Геронтолошком центру, како би знале шта их све чека на терену – истиче Вања Дебељевић, организатор Службе помоћи у кући на Звездари, која помаже 170 корисника. Према речима Миодрага Тасића, управника Пословне јединице „Дневни центри и клубови” , овај вид отворене социјалне заштите установљен је 1987. године и данас постоји на територији 14 београдских општина. Осим помоћи у кући, око 8.000 београдских пензионера редовно посећује и неки од 20 дневних центара и клубова, који задовољавају њихове најразличитије потребе - од успостављања пријатељских контаката и предупређивања усамљености до потврђивања сопствене личности кроз различите хуманитарне и креативне активности.Такође, Београд ће, захваљујући донацији компаније „Japan Tobacco International”, ускоро добити и први специјализовани дневни боравак за старије од 60 година. Овај боравак биће отворен на Врачару и намењен је особама које нису смештене у институције социјалне заштите, а потребна им је нега и надзор преко дана, кад су чланови породице, који иначе брину о њима, ван куће.

ИзворУреди