Београд: Коче Капетана и Мишарска од јесени улицe мирујућег саобраћаја
У улицама Коче Капетана и Мишарскoj од јесени ће бити уведен режим такозваног „мирујућег саобраћаја”, речено је на данашњој конференцији за новинаре у Секретаријату за саобраћај. Ове две улице добиће потпуно ново рухо, а предност при кретању њима имаће пешаци и бициклисти, док ће аутомобили морати да се крећу веома споро.
– Ово је само један у низу наших конкретних покушаја да растеретимо центар града од аутомобила. У Коче Капетана и Мишарској аутомобили ће убудуће имати статус госта, док ће све бити подређено пешацима и бициклистима. По угледу на сличне саобраћајнице у Европи и свету, ове две улице биће поплочане, добиће ново зеленило, јавне чесме, парковске клупе, а задржаћемо и постојећи број паркинг места. Уколико тај пројекат заживи, сличан режим биће уведен у још неколико улица – рекао је Драгољуб Ђаконовић, секетар за саобраћај.
Говорећи на тему одрживог саобраћаја у Београду, Ђаконовић је казао да је метро као независни шински систем једини излаз из саобраћајних гужви које у наредним годинама прете главном граду.
– Ми стално понављамо намеру да аутомобиле „протерамо” из центра града, али смо свесни да је то немогуће док грађанимa не понудимо алтернативу, а то је једино метро. Без метроа, путовања од куће до посла за десетак година продужиће се са садашњих 60 на 100 минута, а читав град ће на сат времена бити блокиран пре и после радног времена. Изградњом метроа могли бисмо да уведемо таксе за улазак колима у центар града, решили бисмо проблем паркирања, а градско језгро оплеменили неким другим садржајима – рекао је Ђаконовић.
Град Београд на 617 километара уличне мреже, 530 семафоризованих раскрсница и неколико хиљада осталих, данас мора да обезбеди проточност за око 500 хиљада „својих” и 200 хиљада возила која су у транзиту. Од 617 километара улица, чак 67 одсто је с једном траком у смеру, а 90 одсто возила паркирано је на коловозима и тротоарима. Просечна брзина возила у централној зони креће се између 12 и 18 километара на сат, што значи да путовања трају дупло дуже него што је то потребно.
Најфреквентнија улица у Београду је потез имеђу Бранкове и Теразијског тунела, где за један сат прође више хиљада аутомобила и око 130 аутобуса јавног градског превоза. Најзагађеније улице су Кнеза Милоша, Булевар краља Александра, Савска, Булевар деспота Стефана и Нушићева.
Идући у сусрет новим еколошким стандардима, Београд ће наредних година купити око 100 градских аутобуса на компресовани гас.
– Проблем загађености могао би се решити већим коришћењем енергије добијене из обновљивих извора. Свуда у свету држава стимулише коришћење биодизела, биоеталнола и биогаса, док је код нас на том пољу врло мало учињено. За оне који желе да пређу са фосилних на природна горива, држава би морала да обезбеди повољније кредите и уведе низ других подстицајних мера – рекао је Дејан Скала, професор на Технолошко-металуршком факултету.
Помоћник градског секретара за саобраћај Драган Вуковић такође се изјаснио у прилог коришћења биогорива и изнео низ примера како се овај проблем решава у свету. Он је навео да Италија и Холандија купце аутомобила на електропогон стимулише са три, односно седам хиљада евра. Новинарима су данас представљена и два хибридна возила јапанског произвођача „Тојота”.