Ненад Зимоњић: Верујем да могу да комплетирам Гранд Слем
 |
Ова страница је архивирана и даље измене нису препоручене.
Имате исправке? Додајте шаблон {{измена заштићеног}} на страници за разговоре заједно са Вашим текстом, и она ће бити указана администраторима. Напомињемо могућност да коришћени извори више нису доступни на интернету. |
Вашингтон / САД (Глас Америке) Најбољи српски дубл играч и јадан од најбољих дубл играча света Ненад Зимоњић учествовао је прошле недеље на Лег Мејсон Класику, тениском турниру који се већ 40 година одржава у америчкој престоници Вашингтону. Том приликом, Зимоњић је за Глас Америке говорио о великом успону у каријери, плановима за будућност и однедавно значајно увећаној породици.
„Много промена је било наравно, од 2004... Тад сам играо с Џастином Гимелстобом, нисам имао сталног партнера, мењао сам, тражио сам некога с ким бих могао да играм целе године. Имао сам прилике да играм 2005. године с Паесом, дошли смо до Мастерса, изгубили у финалу... Наредне две године играо сам са Сантором, такође је било доста успешно, али највећи успеси су дошли од прошле сезоне, кад сам почео да играм с Данијелом, кад сам и освојио Вимблдон. Ове године, наравно одбранили смо титулу, и као што сте рекли, дошли смо до броја један - ја индивидуално, а и као тим, где се одлучивало у последњем мечу на Мастерсу. Ове године смо у трци са браћом Брајан, доста смо се одвојили од осталих тимова, направили смо велику разлику и мислим да ће бити као и прошле године, неизвесно до последњег турнира.“
На питање да ли је порекло његовог партнера Данијела Нестора, који је такође рођен у Београду, имало утицаја на одлуку да почну да играју заједно, Зимоњић каже:
„Имало је улогу да смо се можда упознали мало раније, да смо се дружили мало пре него што смо почели да играмо заједно ... односно, први пут кад ме је он и питао да играмо, то је било 2001. године у Дубаију, а мислим да можда има предности зато што познаје своје родитеље, наш менталитет... Опет, он је доста другачији, јер је одрастао у Торонту, не прича толико добро српски, разуме неке ствари, али ми комуницирамо на енглеском, али мислим да није то од неког пресудног значаја, важно је да се слажемо на терену и да један другом одговарамо као партнери.“
То партнерство донело им је две узастопне титуле на Вимблдону. Нестор је већ употпунио своју Гранд Слем колекцију, уз златну олимпијску медаљу, док се Зимоњић нада да ће му то исто поћи за руком до краја каријере.
„Верујем да могу да победим на преостала три Гранд Слема, да ли ћу у томе и успети – видећемо. Мислим да ми је остало још сигурно пар година да играм на врхунским нивоу. Опет кажем, Данијел је четири године старији, остварио је тако нешто, верујем да ћу и ја имати шансу да постигнем сличан успех.“
Велике амбиције Зимоњић има и у Дејвис Купу, у коме Србија већ две године не успева да прође прво коло Светске групе.
„Мислим да имамо изузетно добар тим и да ћемо можда у наредних годину две добити шансе да се боримо за титулу, наравно уз добре игре и мало повољнији жреб наго у претходне две године. Имали смо прилике да играмо у Београдској Арени, која била пуна, то је стварно било нешто незаборавно против Аустралије, имаћемо прилике после УС Опена да се боримо за опстанак у Светској групи који ће се играти у Београду против Узбекистана. Али, опет кажем, после те победе надам се да ћемо имати мало бољи жреб, да ћемо проћи то прво друго коло, можда имати мало среће у жребу, у смислу да ћемо играти код куће, што је велика предност. Имамо тим који може добро да одигра на свакој подлози и против сваке екипе имамо шансе. Само наравно, потребно је да смо сви здрави и да смо у доброј форми“.
Крајем прошле године, Зимоњић је добио близанце. О животу тениском професионалца са породицом каже: „Велика промена је настала, наравно... Добити једно дете, а не близанце је огромна разлика... Опет, много терета пада на супругу, која је с њима по читав дан... Ја помажем колико могу, волим да сам са њима, све слободно време користим да будем с породицом, али због обавеза и турнира нисмо у могућности да се виђамо толико често. Успели смо да будемо заједно на турнирима у Паризу и Лондону, што је неким месец, месец и по дана заједно. Ову америчку турнеју бићу сам, али до краја године, можда још један или два турнира ишли би заједно. Наравно биће Дејвис Куп у Београду, када ћу опет бити код куће и то је нешто што изузетно прија и увек је лепо бити у кругу своје породице.“
Зимоњић се нада на ће му каријера потрајати још неколико година, а када одлучи да се „пензионише“, планира да свакако остане у тенису, јер верује да има шта да пренесе млађим генерацијама.
Извори
уреди- Браца Ђорђевић „Ненад Зимоњић: Верујем да могу да комплетирам Гранд Слем” Глас Америке, 15. јун 2009. (српски)
