Нова влада у Београду представља политички куриозитет
 |
Ова страница је архивирана и даље измене нису препоручене.
Имате исправке? Додајте шаблон {{измена заштићеног}} на страници за разговоре заједно са Вашим текстом, и она ће бити указана администраторима. Напомињемо могућност да коришћени извори више нису доступни на интернету. |
11. јул 2008.
Берлин/ Немачка У ексклузивном разговору за Глас Америке, Џон Халсман стручњак за европска питања у Немачком Савету за спољнополитичке односе у Бону, сматра да нова влада у Београду представља политички куриозитет, она је уједно најбоље решење које се могло постићи у садашњим околностима у Србији.
«Сада имате Милошевићеву странку у савезу са прозападном и најдемократскијом опозиционом странком у Србији. Али, зар ипак није срећа што су социјалисти одлучили да се приклоне Тадићевој, уместо Коштунициним коалицији или радикалима? Мислим да би таква опција била катастрофална.»
Кључно у свему томе, сматра Халсман, је чињеница да након недавних избора Тадићева Демократска партија доминира у скупштини и контролише положај председника и премијера.
«Изгледало је да ће социјалисти формирати владу са радикалима, што би за Запад била најгора варијанта. Социјалисти су се на крају приклонили демократама вероватно зато су добили положај потпредседника и министарство унутрашњих послова. Међутим, влада ће на крају бити претежно прозападна, проевропска и проамеричка. А водиће је Тадић, личност која је позната и поштована. С обзиром на остале алтернативе, ова опција је најповољнија.»
Хулсман препоручује новој влади да се активно ангажује на плану спољне политике и врати амбасадоре који су повучени из земаља које су признале независност Косова.
«Врло је важно да српска влада сама тумачи своје интересе и догађаје који су за њу битни. То се у савременом свету постиже путем дипломатије. Сматрам да је важно да политику и став Београда, и шта Београд сматра да је разумно очекивати од нове коалиционе владе тумаче српски амбасадори, а не неко други. Лично сам разговарао са Тадићевим сарадницима, који делују веома разумно. Дипломатско присуство нове владе у Вашингтону и европским престоницама је од битне важности, јер једино тако Београд може да заступа своје интересе у другим државама.»
Халсман даље наводи да су Сједињене Државе обузете проблемом Ирака, Ирана и Авганистана, док је Европска унија окупирана тешкоћама међуевропске политичке консолидације и да Запад посвећује све мање пажње споредним питањима као што су спољнополитички интереси Србије.
Прве изјаве нове коалиционе владе Халсман назива контрадикторним.
«Нова влада се залаже за два међусобно искључива становишта. Прво тврди да нема намеру да попусти по питању независности Косова и додаје да ће радити на убрзаној интеграцију Србије у евро-атлантске структуре. Међутим, једно с другим не иде. Оба става су вероватно морала да буду усвојена како би се уопште могла остварити коалиција са социјалистима. Кључно питање је који ће од та два приоритета преовладати на крају?»
Брисел, каже Халсман, ће и даље захтевати предају Младића Хашком трибуналу, као услов за пуноправно чланство Србије у Европску унију.
«Мислим да неће никада одустати од захтева за предају Младића. Могући су преговори око тога да локални правосуђе преузме суђење ратним злочинцима нижег ранга, али привођење Младића и Караџића пред Трибунал остаје кључни услов за ближе везе Србије са Западом.» Халсман каже наредних неколико месеци ће показати стабилност и дуготрајност нове владе у Београду.
Извор
уреди- „Џон Халсман: Нова влада у Београду представља политички куриозитет” Глас Америке, 11. јул 2008. (српски)