Zemlje CIE imaju više manevarskog prostora za veće prinose na državne obveznice

6. februar 2012.
Beograd/ Srbija (PRObjave) - Mada su se tekuća kriza suverenog duga u evrozoni i povećana averzija prema riziku negativno odrazili na tražnju za državnim hartijama od vrednosti zemalja CIE, analitičari Erste Grupe ne vide nikakvu značajniju rasprodaju uporedivu sa periodom posle propasti banke Lehman. "Međutim, aktuelno previranje u evrozoni povećalo je pritisak na spredove prinosa i otvorilo diskusije o nivou prinosa koji bi zemlje mogle da priušte sa stanovišta likvidnosti", rekao je Juraj Kotian, jedan od rukovodilaca istraživačkog tima za CIE u Erste Grupi zadužen za makroekonomiju i hartije od vrednosti sa fiksnim prihodom i autor Specijalnog izveštaja.

Proračuni Erste Grupe pokazuju dovoljan manevarski prostor čak i ako dođe do skoka prinosa u Rumuniji, Češkoj Republici i Slovačkoj

Analitičari Erste Grupe su kao reper uzeli odnos troškova za kamate na državni dug prema državnim prihodima. Njega posmatraju i rejting agencije u svojim mapama rizika. U skladu sa pretpostavkom da se "solventnost suverenog dužnika tradicionalno definiše kao sposobnost države da servisira dug putem naplate poreza", analitičari Erste Grupe su odredili kritičan nivo troškova za kamate na 1/10 poreskih prihoda. "Izračunali smo kritičnu tačku za pojedinačne zemlje u kojoj bi troškovi za kamate premašili 10 odsto poreskih prihoda. U slučaju iznenadnih turbulencija na tržištu, dužnička spirala može da se aktivira putem većih troškova zaduživanja. Na sreću, Rumunija, Češka Republika i Slovačka imaju mnogo više limite prosečnih kamatnih stopa na državni dug, što znači da je kritična tačka koja bi javne finansije izložila velikom pritisku udaljenija. Mađarska bi trebalo da izbegava bilo kakvo obimno finansiranje iznad 6 odsto da bi ostala ispod kritične stope", objasnio je Kotian.

Operacija dugoročnog refinansiranja od strane ECB imala je pozitivan efekat na sredstva zemalja CIE

Trogodišnja operacija dugoročnog refinansiranja (LTRO) koju je sprovela Evropska centralna banka (ECB) imala je stimulativan efekat na tenzije u evropskom bankarskom sektoru i smanjila je troškove zaduživanja za vlade, ne samo u evrozoni već i kroz poboljšan sentiment u CIE. "S obzirom da mnogi fondovi i osiguravajuća društva imaju investiciona ograničenja na bazi rejtinga suverenih klijenata, grupa zemalja u koje oni mogu da ulažu se smanjuje. Češka Republika, Poljska i Slovačka (sve tri sa investicionim kvalitetom) mogu da imaju koristi od svog relativno dobrog rejtinga i niskog nivoa kako privatnog tako i javnog duga", rekao je Kotian.

Izdavanje evroobveznica radi produženja prosečnog dospeća

Vlade zemalja CIE koriste inostrana tržišta putem evroobveznica ili sindikovanih kredita da bi produžile prosečno dospeće neizmirenog duga. U 2011. godini Slovačka je već uspešno plasirala 1 milijardu EUR sindikovanih obveznica sa dospećem od 5 godina, a očekuje se da je ove godine sledi Češka Republika. "Glavni razlog za izdavanje obveznica u stranoj valuti bila bi diversifikacija pula investitora i možda dalje produženje dospeća jer je prosečno dospeće državnih hartija od vrednosti u CIE relativno kratko, oko četiri godine, u poređenju sa oko šest do sedam godina za najznačajnije zemlje evrozone. Sprovedene penzijske reforme, dovršena liberalizacija cena i konzistentno oprezna i predvidljiva fiskalna politika povećale bi tražnju za dugoročnim obveznicama izdatim u domaćoj valuti", prokomentarisao je Kotian.

Potrebe za finansiranjem državnih blagajni zemalja CIE su 1/9 nivoa evrozone

Vlade u grupi CIE6 nastaviće sa fiskalnom konsolidacijom i u 2012. godini, a posle smanjenja deficita sa 6,4 odsto u 2010. godini na procenjenih prosečno 4,1 odsto BDP-a u 2011. godini, deficit treba da se u 2012. dodatno smanji na prosečno 3,6 odsto BDP-a. Uz konzervativnu pretpostavku da vlade neće prikupljati novac putem prodaje državnih sredstava, zemlje grupe CIE6 bi morale da emituju oko 35 milijardi EUR novog duga u 2012. godini. U poređenju sa neto emisijom u evrozoni od oko 300 milijardi EUR, potrebe za finansiranjem državnih blagajni istočnoevropskih zemalja relativno su male.

S obzirom na činjenicu da bi vlade grupe CIE6 morale da reprogramiraju otplatu duga u vrednosti od 72 milijarde EUR (u proseku 8 odsto BDP-a), ukupna bruto emisija državnih hartija od vrednosti u grupi CIE6 iznosi 107 milijardi EUR. Oko polovine neto emisije državnih hartija od vrednosti finansiraju nerezidenti, kao što su investicioni i penzijski fondovi i osiguravajuća društva. Generalno, analitičari Erste Grupe očekuju da bi organska tražnja domaćih finansijskih institucija za državnim hartijama od vrednosti trebalo da varira između 1,5 i 2,5 odsto BDP-a u CIE, finansirajući tako oko trećine do polovine prognoziranih fiskalnih deficita (neto emisija). Pretpostavlja se da će ostatak finansirati nerezidenti.

Troškovi finansiranja su se stabilizovali u jesen 2011. godine

Povišene premije za rizik na suvereni dug za zemlje CIE dovele su prošle godine do povećanja CDS svopova za 100 do 300 baznih poena. Istovremeno, nivo prinosa na obveznice za Češku Republiku i Poljsku čak je i opao. "Međutim, izuzetno niski prinosi omogućili su mnogim razvijenim zemljama da ne potonu i da svoj visok iznos duga finansiraju bez ozbiljnih problema", objasnio je Kotian.

Ali, šta ako nerezidenti ne budu kupovali? "Pored angažovanih kreditnih linija, vlade mogu da troše gotovinu, prodaju likvidna sredstva i, poslednje, ali ne i najmanje važno, da privatizuju državnu imovinu. Kada se uporede, Češka Republika, Mađarska i Poljska imaju ogromne rezerve jer njihove banke imaju na raspolaganju višak likvidnosti u vrednosti od oko 7 do 13 odsto BDP-a, koji je deponovan u centralnoj banci", zaključio je Kotian.

Извор

• PRObjave „Zemlje CIE imaju više manevarskog prostora za veće prinose na državne obveznice” PRObjave, 6. februar 2012. (српски)