Профил Осаме бин Ладена

2. мај 2011.
(VOA) - Најтраженији терориста у свету, Осама бин Ладен, убијен је у 54. години. Амерички председник Барак Обама објавио је да су бин Ладена ликвидирали припадници специјалних америчких снага, у недељу, у једном комплексу дубоко унутар Пакистана.

Окривљен за терористичка зверства на најмање три континента, Осама бин Ладен био је предмет можда највеће америчке потраге у историји.

После катастрофалних напада у Њујорку и Вашингтону, 11. септембра 2001, председник Џорџ Буш је јавно обећао да ће пронаћи човека осумњиченог да је био мозак те операције - Осаму бин Ладена.

„На Дивљем западу некада смо истицали постере на којима је писало 'Тражи се жив или мртав'. Све што ја и Америка желимо јесте да он буде изведен пред лице правде“, рекао је председник Буш.

Али бин Ладенов имиџ најтраженијег терористе у контрасту је са његовим мирним и удобним одрастањем.

Рођен је 10. марта 1957. године као једно од 50-торо деце богатог саудијског грађевинског магната, који је умро када је Осама био тинејџер.

Подизан у луксузу саудијске класе богаташа, дружећи се са члановима владајуће краљевске породице, бин Ладен је студирао технику па је изгледао предодређен за породични бизнис. Али живот му је заувек промењен када је 1979. бивши Совјетски Савез напао Авганистан.

Као многи други муслимани бин Ладен се придружио борби против совјета иако је у почетку радио само на пријему нових регрута у редове авганистанских исламских муџахедина - истих оних које су подржавале Сједињене Државе.

Средином осамдесетих одлучио је да свој део породичног богатства искористи за оснивање сопствене паравојске, која је касније постала Ал-Каида, што на арапском значи 'база'.

По повлачењу совјета бин Ладен се вратио кући али је остао у вези са друговима из рата у Авганистану и наставио да се бави другим муслиманским циљевима.

До друге прекретнице у његовом животу дошло је 1990, са инвазијом Ирака на Кувајт, када је Саудијска Арабија позвала америчке трупе да заузму положаје на њеној територији. Долазак немуслимана у, како је сматрао, свету земљу бин Ладен је видео као увреду ислама. Снажно је протестовао због тога, због чега га је Саудијска Арабија протерала 1991. године.

Уточиште је нашао у Судану, одакле је како се верује, организовао нападе на америчке оружане снаге у Сомалији и Саудијској Арабији. Под америчким притиском Судан га је протерао 1996. па се бин Ладен поново обрео у Авганистану.

Иако се поново умешао у авганистанску политику бин Ладен је наставио да учествује у глобалној борби против Сједињених Држава. Верује се да је он планирао бомбашке нападе на америчке амбасаде у Кенији и Танзанији 1998. године.

Заустављање бин Ладена постало је приоритет за Сједињене Државе после напада на Њујорк и Вашингтон 2001. године, који су однели готово 3 хиљаде живота.

Када је Талибан одбио да преда вођу Ал-Каиде америчким властима, Сједињене Државе су ушле у рат, збацивши Талибан са власти у Авганистану децембра 2001. и натеравши бин Ладена да пређе у илегалу.

Током вишегодишњег скривања бин Ладен је објавио низ снимљених аудио порука осуђујући Сједињене Државе и изазивајући велико незадовољство у Вашингтону. То незадовољство сада је најзад окончано.

Извор

• „Profil Osame bin Ladena” Глас Америке, 2. мај 2011. (српски)