Profil Osame bin Ladena
 |
Ova stranica je arhivirana i dalje izmene nisu preporučene.
Imate ispravke? Dodajte šablon {{izmena zaštićenog}} na stranici za razgovore zajedno sa Vašim tekstom, i ona će biti ukazana administratorima. Napominjemo mogućnost da korišćeni izvori više nisu dostupni na internetu. |
2. maj 2011.
(VOA) - Najtraženiji terorista u svetu, Osama bin Laden, ubijen je u 54. godini. Američki predsednik Barak Obama objavio je da su bin Ladena likvidirali pripadnici specijalnih američkih snaga, u nedelju, u jednom kompleksu duboko unutar Pakistana.
Okrivljen za teroristička zverstva na najmanje tri kontinenta, Osama bin Laden bio je predmet možda najveće američke potrage u istoriji.
Posle katastrofalnih napada u Njujorku i Vašingtonu, 11. septembra 2001, predsednik Džordž Buš je javno obećao da će pronaći čoveka osumnjičenog da je bio mozak te operacije - Osamu bin Ladena.
„Na Divljem zapadu nekada smo isticali postere na kojima je pisalo 'Traži se živ ili mrtav'. Sve što ja i Amerika želimo jeste da on bude izveden pred lice pravde“, rekao je predsednik Buš.
Ali bin Ladenov imidž najtraženijeg teroriste u kontrastu je sa njegovim mirnim i udobnim odrastanjem.
Rođen je 10. marta 1957. godine kao jedno od 50-toro dece bogatog saudijskog građevinskog magnata, koji je umro kada je Osama bio tinejdžer.
Podizan u luksuzu saudijske klase bogataša, družeći se sa članovima vladajuće kraljevske porodice, bin Laden je studirao tehniku pa je izgledao predodređen za porodični biznis. Ali život mu je zauvek promenjen kada je 1979. bivši Sovjetski Savez napao Avganistan.
Kao mnogi drugi muslimani bin Laden se pridružio borbi protiv sovjeta iako je u početku radio samo na prijemu novih regruta u redove avganistanskih islamskih mudžahedina - istih onih koje su podržavale Sjedinjene Države.
Sredinom osamdesetih odlučio je da svoj deo porodičnog bogatstva iskoristi za osnivanje sopstvene paravojske, koja je kasnije postala Al-Kaida, što na arapskom znači 'baza'.
Po povlačenju sovjeta bin Laden se vratio kući ali je ostao u vezi sa drugovima iz rata u Avganistanu i nastavio da se bavi drugim muslimanskim ciljevima.
Do druge prekretnice u njegovom životu došlo je 1990, sa invazijom Iraka na Kuvajt, kada je Saudijska Arabija pozvala američke trupe da zauzmu položaje na njenoj teritoriji. Dolazak nemuslimana u, kako je smatrao, svetu zemlju bin Laden je video kao uvredu islama. Snažno je protestovao zbog toga, zbog čega ga je Saudijska Arabija proterala 1991. godine.
Utočište je našao u Sudanu, odakle je kako se veruje, organizovao napade na američke oružane snage u Somaliji i Saudijskoj Arabiji. Pod američkim pritiskom Sudan ga je proterao 1996. pa se bin Laden ponovo obreo u Avganistanu.
Iako se ponovo umešao u avganistansku politiku bin Laden je nastavio da učestvuje u globalnoj borbi protiv Sjedinjenih Država. Veruje se da je on planirao bombaške napade na američke ambasade u Keniji i Tanzaniji 1998. godine.
Zaustavljanje bin Ladena postalo je prioritet za Sjedinjene Države posle napada na Njujork i Vašington 2001. godine, koji su odneli gotovo 3 hiljade života.
Kada je Taliban odbio da preda vođu Al-Kaide američkim vlastima, Sjedinjene Države su ušle u rat, zbacivši Taliban sa vlasti u Avganistanu decembra 2001. i nateravši bin Ladena da pređe u ilegalu.
Tokom višegodišnjeg skrivanja bin Laden je objavio niz snimljenih audio poruka osuđujući Sjedinjene Države i izazivajući veliko nezadovoljstvo u Vašingtonu. To nezadovoljstvo sada je najzad okončano.
Izvor
uredi- „Profil Osame bin Ladena” Глас Америке, 2. мај 2011. (srpski)
