Фирме, школе и друге институције у Њујорку стварају 21.000 тона отпадака
 |
Ова страница је архивирана и даље измене нису препоручене.
Имате исправке? Додајте шаблон {{измена заштићеног}} на страници за разговоре заједно са Вашим текстом, и она ће бити указана администраторима. Напомињемо могућност да коришћени извори више нису доступни на интернету. |
Вашингтон (Глас Америке) Становници, фирме, школе и друге институције у Њујорку, стварају отприлике 21 хиљаду тона отпадака, односно више од седам милиона тона годишње. Око 6 одсто те количине чине одевни предмети, постељина и други текстилни предмети. Једна компанија сада помаже не само да се та гомила отпадака која се непрекидно повећава смањи, него да се на њој нешто и заради.
Адам Баруковиц је некада трговао акцијама у Вол стриту. Али када се његов пријатељ после саобраћајне несреће парализовао, Баруковиц је хтео нешто да уради да помогне у прикупљању новца за истраживање кичмене мождине. Када је чуо за тржиште половне одеће, Баруковиц је добио идеју за посао који се састоји од издвајања текстилних предмета из ђубрета, продаје тих предмета фирмама које их сортирају и давања зараде добротворним установама.
Баруковиц сада проводи дане покушавајући да убеди настојнике да у стамбене вишеспратнице поставе велике контејнере за одећу – што је тежак задатак у граду с хроничним мањком простора. Али када се такав контејнер постави – одеће је све више... и више... и више. Копмпанија Колекције за ношење прима сву чисту половну одећу, укључујући ципеле и капе, поред завеса, постељине, пешкира, ручних торби и појасева. Али појединци убацују у контејнере и друге непотребне предмете. Баруковиц и његов партнер Мајкл Сорел налазе хаљине из бутика, књиге, тоалетне предмете, посуђе, па чак и новац.
«Имам пријатеље у иностранству који долазе у град и запрепасте се количином отпадака код нас и предметима које људи бацају. Често видим људе који гњурају по контејнерима и извлаче столове и столице и компјутере и сви ти отпаци имају своју вредност. Ако им принесете све те предмете и олакшате им и организујете логистику, рекао бих да од њујоршког ђубрета може много да се заради», каже Баруковиц.
Пошто прикупе текстилне предмете, они их одвезу у складишта изван Њујорка, где им се за њих плаћа по килограму. Двадесет одсто од тог новца одлази у различите добротворне организације, а остатком се подмирују трошкови рада. Ако све крене како треба, ускоро ће им остајати и одређена зарада.
«Прикупљамо одећу по депонијама и надамо се да ћемо на томе једног дана и зарађивати, али су још важније добротворне установе. Мислим да је будућност у том социјалном капитализму, а ми смо на самом врху тог таласа», каже Баруковиц.
Када одећа стигне у складиште, транспортује се у јужноамеричке земље, где се по нижој цени продаје. Компанија Колекције за ношење сада има 55 контејнера широм Њујорка. Циљ је да се тај број до краја године удвостручи.
Извор
уреди- „Firme, škole i druge institucije u Njujorku stvaraju 21.000 tona otpadaka” Glas Amerike, 10. септембар 2008. (српски)