Firme, škole i druge institucije u Njujorku stvaraju 21.000 tona otpadaka
 |
Ова страница је архивирана и даље измене нису препоручене.
Имате исправке? Додајте шаблон {{измена заштићеног}} на страници за разговоре заједно са Вашим текстом, и она ће бити указана администраторима. Напомињемо могућност да коришћени извори више нису доступни на интернету. |
Vašington (Glas Amerike) Stanovnici, firme, škole i druge institucije u Njujorku, stvaraju otprilike 21 hiljadu tona otpadaka, odnosno više od sedam miliona tona godišnje. Oko 6 odsto te količine čine odevni predmeti, posteljina i drugi tekstilni predmeti. Jedna kompanija sada pomaže ne samo da se ta gomila otpadaka koja se neprekidno povećava smanji, nego da se na njoj nešto i zaradi.
Adam Barukovic je nekada trgovao akcijama u Vol stritu. Ali kada se njegov prijatelj posle saobraćajne nesreće paralizovao, Barukovic je hteo nešto da uradi da pomogne u prikupljanju novca za istraživanje kičmene moždine. Kada je čuo za tržište polovne odeće, Barukovic je dobio ideju za posao koji se sastoji od izdvajanja tekstilnih predmeta iz đubreta, prodaje tih predmeta firmama koje ih sortiraju i davanja zarade dobrotvornim ustanovama.
Barukovic sada provodi dane pokušavajući da ubedi nastojnike da u stambene višespratnice postave velike kontejnere za odeću – što je težak zadatak u gradu s hroničnim manjkom prostora. Ali kada se takav kontejner postavi – odeće je sve više... i više... i više. Kopmpanija Kolekcije za nošenje prima svu čistu polovnu odeću, uključujući cipele i kape, pored zavesa, posteljine, peškira, ručnih torbi i pojaseva. Ali pojedinci ubacuju u kontejnere i druge nepotrebne predmete. Barukovic i njegov partner Majkl Sorel nalaze haljine iz butika, knjige, toaletne predmete, posuđe, pa čak i novac.
«Imam prijatelje u inostranstvu koji dolaze u grad i zaprepaste se količinom otpadaka kod nas i predmetima koje ljudi bacaju. Često vidim ljude koji gnjuraju po kontejnerima i izvlače stolove i stolice i kompjutere i svi ti otpaci imaju svoju vrednost. Ako im prinesete sve te predmete i olakšate im i organizujete logistiku, rekao bih da od njujorškog đubreta može mnogo da se zaradi», kaže Barukovic.
Pošto prikupe tekstilne predmete, oni ih odvezu u skladišta izvan Njujorka, gde im se za njih plaća po kilogramu. Dvadeset odsto od tog novca odlazi u različite dobrotvorne organizacije, a ostatkom se podmiruju troškovi rada. Ako sve krene kako treba, uskoro će im ostajati i određena zarada.
«Prikupljamo odeću po deponijama i nadamo se da ćemo na tome jednog dana i zarađivati, ali su još važnije dobrotvorne ustanove. Mislim da je budućnost u tom socijalnom kapitalizmu, a mi smo na samom vrhu tog talasa», kaže Barukovic.
Kada odeća stigne u skladište, transportuje se u južnoameričke zemlje, gde se po nižoj ceni prodaje. Kompanija Kolekcije za nošenje sada ima 55 kontejnera širom Njujorka. Cilj je da se taj broj do kraja godine udvostruči.
Извор
uredi- „Firme, škole i druge institucije u Njujorku stvaraju 21.000 tona otpadaka” Glas Amerike, 10. септембар 2008. (српски)