Beograd: Građani treba da počnu sa prikupljanjem nedostajuće dokumentacije za legalizaciju
 |
Ova stranica je arhivirana i dalje izmene nisu preporučene.
Imate ispravke? Dodajte šablon {{izmena zaštićenog}} na stranici za razgovore zajedno sa Vašim tekstom, i ona će biti ukazana administratorima. Napominjemo mogućnost da korišćeni izvori više nisu dostupni na internetu. |
28. mart 2010.
Beograd/ Srbija
Građani koji su podneli zahteve za legalizaciju bespravno sagrađenih objekata sada bi trebalo da počnu sa prikupljanjem dokumentacije koja im nedostaje. Obaveštenja o tome šta od dokumentacije nedostaje njihovim zahtevima, u narednom periodu dobijaće pismenim putem od Sekretarijata za poslove legalizacije.
– Svaki pristigli zahtev ćemo pregledati, a potom ćemo podnosiocu poslati obaveštenje o tome šta mu od dokumentacije nedostaje. Posle toga, građani imaju zakonski rok od 60 dana da kompletiraju svoj zahtev. Svaki zahtev mora da sadrži dokaz o rešenim imovinsko-pravnim odnosima i tehničku dokumentaciju. Kada procenimo da zahtev može da bude pozitivno rešen, vlasnike upućujemo da sa Direkcijom za građevinsko zemljište i izgradnju objekata zaključe ugovor o naknadi za građevinsko zemljište. Kada sve to bude urađeno, mi garantujemo da ćemo u roku od 15 dana izdati građevinsku odnosno upotrebnu dozvolu – rekao je Predrag Vučić, sekretar za poslove legalizacije objekata.
Beograđani su u zakonskom roku ukupno predali oko 187.000 zahteva za legalizaciju, od kojih se u opštinama nalazi oko 175.000. Očekuje se da krajnji broj bude znatno manji, jer će opštine vršiti objedinjavanje predmeta koji se odnose na istog investitora ili isti objekat.
– Deset centralnih gradskih opština imaju rok od tri meseca da podnete zahteve prebace u Sekretarijat za legalizaciju. Rok za takozvne prigradske opštine je godinu dana. U tim rokovima u vezi sa legalizacijom i izdavanjem građevinskih dozvola opštine ne treba da prekidaju svoj normalan rad, tačnije praznog hoda ne sme da bude. Građani koji žele da dopune svoje zahteve nedostajućim dokumentima, to mogu da učine na šalterima svojih opština, sve dok ne budu obavešteni da su njihovi predmeti prebačeni u Sekretarijat za legalizaciju u ulici 27. marta. Posle toga se obraćaju nama. Ako su i greškom predali neki podnesak na pisarnici opštine, on će svakako stići do nas – objasnio je Predrag Vučić.
Građani čiji zahtevi za legalizaciju budu odbijeni, mogu da se žale na rešenje Sekretarijata za poslove legalizacije objekata. O žalbama za objekte do 800 kvadrata odlučuje Gradsko veće, dok se za objekte veće površine žalbe upućuju Ministarstvu za zaštitu životne sredine i prostorno planiranje. Po pravosnažnom okončanju postupka, predmet se upućuje građevinskoj inspekciji koja objekat uklanja.
– Želim da istaknem da se država maksimalno potrudila da smanji broj dokumenata potrebnih za legalizaciju, ispod ovoga ne može. Sada su na potezu građani koji moraju da shvate da građevinsku dozvolu neće dobiti tako što će sedeti skrštenih ruku. Oni koji su gradili bespravno, kršili su zakon i sada se moraju potruditi da bi svoje objekte legalizovali. Nijednog trenutka ne želimo da favorizujemo njih na uštrb onih graditelja koji su poštovali sve procedure i platili sve troškove – rekao je Vučić.
Grad Beograd omogućio je znatne popuste za građane koji učestvuju u postupku legalizacije, objasnio je Dejan Mali, član Gradskog veća.
– Pored postojeće zakonske odredbe da se na naknadu za uređivanje građevinskog zemljišta za porodične stambene objekte i stanove do 100 kvadratnih metara odobrava popust od 60 odsto, omogućili smo svim Beograđanima koji naknadu za legalizaciju plate jednokratno da dobiju dodatni popust od 50 odsto. Svima onima koji nisu u mogućnosti da naknadu plate odjednom, omogućili smo da je plate u 60 mesečnih rata. Takođe smo onima koji su izgradili stambene objekte do 300 kvadratnih metara odobrili popust od 50 odsto, posle čega mogu da ostvare sve druge popuste – dodatnih 50 odsto ako plate odjednom, ili na 60 mesečnih rata. Naravno da se ove pogodnosti odnose samo na one vlasnike i članove njihovih porodica kojima je to prva nepokretnost na području Beograda. Ukoliko imaju još neku nepokretnost, gube pravo na popust od 50 odsto, jer nam je namera da pomognemo ljudima koji su objekte gradili da bi rešili svoje stambeno pitanje, a ne da bi profitirali – rekao je Dejan Mali.
Popust na plaćanje naknade za uređivanje građevinskog zemljišta važiće do 31. decembra. Popust od 50 odsto za objekte bruto površine do 300 kvadratnih metara ne odnosi se na objekte koji se nalaze u Ekstra zoni, I zoni i Zoni specifičnih namena, jer se oni nalaze na najskupljim i specifičnim lokacijama, pa nema opravdanja da bespravni graditelji u ovim zonama budu privilegovani u odnosu na investitore koji grade s dozvolama i plaćaju punu cenu naknade.
Građani koji su proteklih godina putem samodoprinosa ili na drugi način svojim sredstvima učestvovali u izgradnji vodovodne, kanalizacione ili asfaltne mreže treba da o tome dobiju potvrdu od svojih mesnih zajednica ili opština, kako bi im Direkcija za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda za taj iznos umanjila naknadu.
Za objekte izgrađene pre 1971. godine naknada za legalizaciju se ne plaća, ali vlasnici moraju priložiti uverenje iz nadležnog katastra da je on postojao pre te godine.