Београд: Грађани треба да почну са прикупљањем недостајуће документације за легализацију
 |
Ова страница је архивирана и даље измене нису препоручене.
Имате исправке? Додајте шаблон {{измена заштићеног}} на страници за разговоре заједно са Вашим текстом, и она ће бити указана администраторима. Напомињемо могућност да коришћени извори више нису доступни на интернету. |
28. март 2010.
Београд/ Србија
Грађани који су поднели захтеве за легализацију бесправно саграђених објеката сада би требало да почну са прикупљањем документације која им недостаје. Обавештења о томе шта од документације недостаје њиховим захтевима, у наредном периоду добијаће писменим путем од Секретаријата за послове легализације.
– Сваки пристигли захтев ћемо прегледати, а потом ћемо подносиоцу послати обавештење о томе шта му од документације недостаје. После тога, грађани имају законски рок од 60 дана да комплетирају свој захтев. Сваки захтев мора да садржи доказ о решеним имовинско-правним односима и техничку документацију. Када проценимо да захтев може да буде позитивно решен, власнике упућујемо да са Дирекцијом за грађевинско земљиште и изградњу објеката закључе уговор о накнади за грађевинско земљиште. Када све то буде урађено, ми гарантујемо да ћемо у року од 15 дана издати грађевинску односно употребну дозволу – рекао је Предраг Вучић, секретар за послове легализације објеката.
Београђани су у законском року укупно предали око 187.000 захтева за легализацију, од којих се у општинама налази око 175.000. Очекује се да крајњи број буде знатно мањи, јер ће општине вршити обједињавање предмета који се односе на истог инвеститора или исти објекат.
– Десет централних градских општина имају рок од три месеца да поднете захтеве пребаце у Секретаријат за легализацију. Рок за такозвне приградске општине је годину дана. У тим роковима у вези са легализацијом и издавањем грађевинских дозвола општине не треба да прекидају свој нормалан рад, тачније празног хода не сме да буде. Грађани који желе да допуне своје захтеве недостајућим документима, то могу да учине на шалтерима својих општина, све док не буду обавештени да су њихови предмети пребачени у Секретаријат за легализацију у улици 27. марта. После тога се обраћају нама. Ако су и грешком предали неки поднесак на писарници општине, он ће свакако стићи до нас – објаснио је Предраг Вучић.
Грађани чији захтеви за легализацију буду одбијени, могу да се жале на решење Секретаријата за послове легализације објеката. О жалбама за објекте до 800 квадрата одлучује Градско веће, док се за објекте веће површине жалбе упућују Министарству за заштиту животне средине и просторно планирање. По правоснажном окончању поступка, предмет се упућује грађевинској инспекцији која објекат уклања.
– Желим да истакнем да се држава максимално потрудила да смањи број докумената потребних за легализацију, испод овога не може. Сада су на потезу грађани који морају да схвате да грађевинску дозволу неће добити тако што ће седети скрштених руку. Они који су градили бесправно, кршили су закон и сада се морају потрудити да би своје објекте легализовали. Ниједног тренутка не желимо да фаворизујемо њих на уштрб оних градитеља који су поштовали све процедуре и платили све трошкове – рекао је Вучић.
Град Београд омогућио је знатне попусте за грађане који учествују у поступку легализације, објаснио је Дејан Мали, члан Градског већа.
– Поред постојеће законске одредбе да се на накнаду за уређивање грађевинског земљишта за породичне стамбене објекте и станове до 100 квадратних метара одобрава попуст од 60 одсто, омогућили смо свим Београђанима који накнаду за легализацију плате једнократно да добију додатни попуст од 50 одсто. Свима онима који нису у могућности да накнаду плате одједном, омогућили смо да је плате у 60 месечних рата. Такође смо онима који су изградили стамбене објекте до 300 квадратних метара одобрили попуст од 50 одсто, после чега могу да остваре све друге попусте – додатних 50 одсто ако плате одједном, или на 60 месечних рата. Наравно да се ове погодности односе само на оне власнике и чланове њихових породица којима је то прва непокретност на подручју Београда. Уколико имају још неку непокретност, губе право на попуст од 50 одсто, јер нам је намера да помогнемо људима који су објекте градили да би решили своје стамбено питање, а не да би профитирали – рекао је Дејан Мали.
Попуст на плаћање накнаде за уређивање грађевинског земљишта важиће до 31. децембра. Попуст од 50 одсто за објекте бруто површине до 300 квадратних метара не односи се на објекте који се налазе у Екстра зони, I зони и Зони специфичних намена, јер се они налазе на најскупљим и специфичним локацијама, па нема оправдања да бесправни градитељи у овим зонама буду привилеговани у односу на инвеститоре који граде с дозволама и плаћају пуну цену накнаде.
Грађани који су протеклих година путем самодоприноса или на други начин својим средствима учествовали у изградњи водоводне, канализационе или асфалтне мреже треба да о томе добију потврду од својих месних заједница или општина, како би им Дирекција за грађевинско земљиште и изградњу Београда за тај износ умањила накнаду.
За објекте изграђене пре 1971. године накнада за легализацију се не плаћа, али власници морају приложити уверење из надлежног катастра да је он постојао пре те године.