Beograd: Održan seminar „Primena Arhuske konvencije u Srbiji”
Seminar „Primena Arhuske konvencije u Srbiji” održan je danas u zgradi Gradske uprave. Konvencija o dostupnosti informacija, učešću javnosti u donošenju odluka i pravu na pravnu zaštitu u pitanjima životne sredine sačinjena je 25. juna 1998. godine u danskom gradu Arhusu, a Narodna skupština Republike Srbije usvojila ju je maja prošle godine. Seminar su organizovali Sekretarijat za zaštitu životne sredine grada Beograda i Misija u Srbiji Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju, kako bi pojasnili značaj ove konvencije, obaveze Srbije nakon njenog potpisivanja, doprinos koji daje društvu i načine primene. Govorilo se i o Registru ispuštanja i prenosa zagađujućih materija (PRTR), a u seminaru su učestvovali i predstavnici Gradske uprave, industrije, privrede, medija i ekoloških nevladinih organizacija.
– Seminar smo organizovali da bismo prešli još jedan korak ka unapređenju razumevanja učešća javnosti u pitanjima zaštite životne sredine, odnosno ka punoj primeni Arhuske konvencije. U skladu sa konvencijom, javnost ima prava na pristup informacijama, učešće u postupku odlučivanja o pitanjima životne sredine pre donošenja konačnih odluka i pravnu zaštitu. Mnogi zakoni o zaštiti životne sredine doneti 2004. godine sadrže ove principe, a primenjuju ih nadležni organi, među kojima i Sekretarijat za zaštitu životne sredine. Ovo je od neprocenjivog značaja za zaštitu životne sredine, budući da jedan organ teško može sam da se izbori za životnu sredinu, naročito u odnosu na ekonomske interese i nerazumevanje održivog razvoja. Istovremeno, to znači i jačanje svesti javnosti i svakog pojedinca o tome šta on ne treba da čini ako želi zdravu životnu sredinu – rekla je Mirjana Gucić, pomoćnica sekretara za zaštitu životne sredine.
Budući da bolja dostupnost informacija i veće učešće javnosti u donošenju odluka vezanih za zaštitu životne sredine povećavaju njihov kvalitet i bolju primenu i doprinose svesnosti građana, Arhuska konvencija nalaže službenicima i vlasti da pružaju informacije i olakšavaju učešće javnosti u donošenju odluka i promovišu ekološko obrazovanje i svest. Oni imaju obavezu i da pomažu udruženjima, organizacijama i grupama koje unapređuju zaštitu životne sredine.
Uspostavljanje nacionalnih registara ispuštanja i prenosa zagađujućih materija može da donese korist industriji, kao i smanjivanju zagađenja i količine otpada na najmanju moguću meru, čime se čini pomak ka održivom i ekološki valjanom razvoju i zaštiti ove i budućih generacija.