Београд: Одржан семинар „Примена Архуске конвенције у Србији”
Семинар „Примена Архуске конвенције у Србији” одржан је данас у згради Градске управе. Конвенција о доступности информација, учешћу јавности у доношењу одлука и праву на правну заштиту у питањима животне средине сачињена је 25. јуна 1998. године у данском граду Архусу, а Народна скупштина Републике Србије усвојила ју је маја прошле године. Семинар су организовали Секретаријат за заштиту животне средине града Београда и Мисија у Србији Организације за европску безбедност и сарадњу, како би појаснили значај ове конвенције, обавезе Србије након њеног потписивања, допринос који даје друштву и начине примене. Говорило се и о Регистру испуштања и преноса загађујућих материја (PRTR), а у семинару су учествовали и представници Градске управе, индустрије, привреде, медија и еколошких невладиних организација.
– Семинар смо организовали да бисмо прешли још један корак ка унапређењу разумевања учешћа јавности у питањима заштите животне средине, односно ка пуној примени Архуске конвенције. У складу са конвенцијом, јавност има права на приступ информацијама, учешће у поступку одлучивања о питањима животне средине пре доношења коначних одлука и правну заштиту. Многи закони о заштити животне средине донети 2004. године садрже ове принципе, а примењују их надлежни органи, међу којима и Секретаријат за заштиту животне средине. Ово је од непроцењивог значаја за заштиту животне средине, будући да један орган тешко може сам да се избори за животну средину, нарочито у односу на економске интересе и неразумевање одрживог развоја. Истовремено, то значи и јачање свести јавности и сваког појединца о томе шта он не треба да чини ако жели здраву животну средину – рекла је Мирјана Гуцић, помоћница секретара за заштиту животне средине.
Будући да боља доступност информација и веће учешће јавности у доношењу одлука везаних за заштиту животне средине повећавају њихов квалитет и бољу примену и доприносе свесности грађана, Архуска конвенција налаже службеницима и власти да пружају информације и олакшавају учешће јавности у доношењу одлука и промовишу еколошко образовање и свест. Они имају обавезу и да помажу удружењима, организацијама и групама које унапређују заштиту животне средине.
Успостављање националних регистара испуштања и преноса загађујућих материја може да донесе корист индустрији, као и смањивању загађења и количине отпада на најмању могућу меру, чиме се чини помак ка одрживом и еколошки ваљаном развоју и заштити ове и будућих генерација.