Lakota Indijanci proglasili otcepljenje od SAD
 |
Ova stranica je arhivirana i dalje izmene nisu preporučene.
Imate ispravke? Dodajte šablon {{izmena zaštićenog}} na stranici za razgovore zajedno sa Vašim tekstom, i ona će biti ukazana administratorima. Napominjemo mogućnost da korišćeni izvori više nisu dostupni na internetu. |
 | Mi nismo više građani Sjedinjenih Američkih Država i mogu nam se pridružiti svi oni koji žive na prostoru koji obuhvata našu zemlju u delovima pet država [SAD]
|
| |
—lakotski predstavnik Rasel Mins | ||
Vašington, Nebraska, Severna Dakota, Južna Dakota, Montana, Vajoming, Beograd -- 20, 21 i 22. decembra 2007. godine. -- Aktivisti Lakota Indijanaca su potpisali i dostavili dokument u kome izjavljuju da se povlače iz dogovora sa Sjedinjenim Američkim Državama, čime su formalno uspostavili nezavisnost zemlje.
"Mi nismo više građani Sjedinjenih Američkih Država i mogu nam se pridružiti svi oni koji žive na prostoru koji obuhvata našu zemlju u delovima pet država [SAD]. Ovo je u skladu sa zakonima Sjedinjenih Američkih Država, posebno s članom šest ustava. To je takođe u okvirima zakona i ugovorima prošlim na Bečkoj konvenciji, što je na snazi u SAD i međunarodnoj zajednici od 1980. godine. Mi smo legalno ušli u naša prava za slobodu i nezavisnost", rekao je norinarima na pres-konferenciji u sredu u Vašingtonu Rasel Mins, aktivista za prava Severnoameričkih Indijanaca.
slika: Kwamikagami.
Aktivisti su napisali formalno pismo Ministarstvu unutrašnjih poslova SAD, koje je ručno dostavila delegacija članova plemena, objavljujući svoje otcepljenje. Do sada SAD nisu izdale zvanično saopštenje u vezi s odlukom naroda Lakota.
"[Ugovori sa SAD] su bezvredne reči i bezvredan papir [i bili su] konstantno kršeni u cilju krađe naše kulture, naše zemlje i naše sposobnosti da održavamo svoj način života", rekli su aktivisti naroda Lakota.
Pod deklaracijom bi narod sastavljen od ljudi iz Nebraske, Severne Dakote, Montane, Južne Dakote i Vajominga stvorio i održavao svoje vozačke dozvole i pasoše. Prema izveštaju Frans presa svi stanodnici koji sada žive unutar granica Lakote moći će da nastave da ne plaćaju poreze sve dok se ne odreknu državljanstva SAD.
Pokušaj da se ostvari nezavisnost počeo je 1974. godine kad su predstavnici naroda Lakota napisali svoju Deklaraciju nezavisnosti, koja je urađena po uzoru na Deklaraciju nezavisnosti SAD iz 1776. godine.
Mnogi ugovori koje je narod Lakota potpisao sa SAD stari su preko 150 godina.
"Imamo 33 ugovora sa Sjedinjenim Američkim Državama koji nisu živi. Oni su nastavili da nam uzimaju našu zemlju, našu vodu, našu decu", rekla je Filis Jang, koja je bila jedna od osoba koji je pomogao organizaciju konferencije 1977. godine u Ženevi o pravima domorodačkih naroda. Ona je danas vođa grupe Žene svih crvenih nacija.
Ostali članovi delegacije Lakotnjana su bili Djuan Martin Stariji i Geri Roulend. Djuan Martin Stariji je grupe "Društvo jakog srca" (eng. Strong Heart Society). Gari Ronjlend je lider grupe "Jahači velikog stopala" ({eng. Big Foot Riders).
Minsova grupa je iz Porkupina, iz Južne Dakote, u inijanskom rezervatu Pajn Ridž. Minsova grupa nije agencija ili deo nijednog lakotanskog plemena, iako se on neuspešno kandidovao za predsednika plemena Oglala Sijuksi 2006. godine.
Izvori
uredi- Faith Bremner „Lakota group pushes for new nation” Argus Leader, December 20, 2007 (engleski)
- „Descendants of Sitting Bull, Crazy Horse break away from US” Agence France-Presse, December 20, 2007 (engleski)
- Mark Frauenfelder „Lakota Natives Withdraw Treaties with U.S.” Boing Boing, December 20, 2007 (engleski)
- „Freedom! Lakota Sioux Indians Declare Sovereign Nation Status” Common Dreams NewsCenter, December 20, 2007 (engleski)
- „Lakota group secedes from U.S.” Rapid City Journal, December 20, 2007 (engleski)
Spoljne veze
uredi- Lakotska sloboda - zvaničan sajt.
- Kancelarija za indijanske poslove - zvaničan sajt, agencija Ministarstva unutrašnjih poslova SAD.